„Torlak mora da opstane, mora da postoji. Država je zauzela kurs da nema prodaje nijednog dela Instituta, da je on strateška ustanova i da ne smemo da zavisimo od uvoznika“, uverava dr Branislav Lazić, direktor Instituta Torlak.
Loše rukovođenje Torlakom počelo je još 2001. godine, Institut je od profitabilne ustanove i značajnog izvoznika postao gubitaš, porušeni su pogoni za izradu vakcina, mada novi nisu završeni, zbog čega je obustavljena proizvodnja vakcina, a brojni poslovi sa inostranstvom propali su na duži rok. Delovalo je da su Institutu dani odbrojani ali se, kao u scenariju sa dva moguća završetka, sve više pomalja nada da se izabere onaj zbog kojeg će se publika na kraju radovati. Sumorne tonove kada je Torlak u pitanju namah će otkloniti podaci koje iznosi Branislav Lazić, koji je na mesto generalnog direktora imenovan pre 15 meseci.
“Posle sagledavanja stanja u Torlaku predložio sam Vladi Srbije da Institut, bilo po pojedinim granama, bilo po oblastima, pronađe strateškog partnera. To je prihvaćeno i, otkako sam na ovom mestu, niko nikada u Vladi Srbije niti u Ministarstvu zdravlja nije poveo priču o prodaji nijednog dela Torlaka, koji je potpuno u vlasništvu Srbije. Strateški partneri su to apsolutno prihvatili, pa se do danas situacija sasvim iskristalisala. Što se tiče vakcina koje građane najviše interesuju, imamo dva potencijalna strateška partnera – Glakso Smit & Klajn i Sanofi Paster – dve najveće svetske kompanije koje zajedno drže 48 odsto proizvodnje vakcina u svetu, a svaka je procenjena na preko 20 milijardi evra.”
(Opširnije u štampanom izdanju)