Prema nalazima koji su predstavljeni na današnjoj konferenciji “Kontrola finansiranja izborne kampanje 2012. godine – Kako su stranke trošile novac”, svi politički subjekti su predali izveštaje o finansiranju predsedničke kampanje, dok tri stranke nisu podnele izveštaje o kampanji za izbor narodnih poslanika.
To su Komunistička partija – Josip Broz, Reformistička stranka i Crnogorska stranka, dok su kod ostalih zabeleženi nedostaci u izveštajima ili kašnjenja u njihovom dostavljanju.
“Stranke su pokazale začuđujuću ravnodušnost prema podnošenju izveštaja o finansiranju i pravu građana da znaju ko daje novac strankama”, rekao je Stojiljković novinarima u Palati Srbija.
On je naveo da su stranke u kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore potrošile oko 26 miliona evra, od kojih je više od 17 miliona evra obezbeđeno iz javnih izvora, odnosno iz republičkog budžeta.
“Kampanje nisu bile naročito skupe i koštale su oko šest evra po biraču”, kazao je Stojiljković i poručio da je cilj Agencije za borbu protiv korupcije da utvrdi kako izborne kampanje utiču na tokove novca u politici.
“To je relativno mali novac, ali u izbornoj kampanji se uspostavljaju veze oko tendera, nabavki i ulazi se u sivu ekonomiju, i to je rodno mesto zavodljivog delovanja novca na politiku”, rekao je Stojiljković.
On je naveo da su stranke u kampanji za parlamentarne izbore više od polovine novca dobile iz javnih izvora, a na predsedničkim izborima oko 85 odsto.
“Gotovo trećina prihoda stranaka na parlamentarnim izborima dolazi od kredita koje su stranke uzimale, često pod nekomercijalnim uslovima i od banaka koje su u većinskom državnom vlasništvu. To može da bude problem, dok je dosta skromno učešće privatnih donacija pravnih i fizičkih lica”, rekao je Stojiljković.
On je ocenio da je očigledno da stranke same sebe finansiraju ili određuju kanale finansiranja.
Babić: Nema troškova oglašavanja
Agencija za borbu protiv korupcije je u izveštaju o finansiranju kampanje za majske izbore utvrdila da pojedine stranke nisu prikazale troškove oglašavanja,
izjavila je danas v.d. direktora Agencije Tatjana Babić.
Na skupu na kome su predstavljeni podaci o finansiranju političkih subjekata tokom izbora, ona je istakla da je Agencija primetila odstupanja u prijavljivanju troškova oglašavanja, odnosno da je utvrđeno da pojedine stranke nisu prikazale troškove.
“Očekujem bolju saradnju sa Republičkom radiodifuznom agencijom zato što se dešavalo da su pojedine stranke dugovale medijima, pa su u kampanji mediji prihvatali sve po principu ‘daj šta daš’. To otvara sumnju u nezavisnost medija”, rekla je Tatjana Babić.
Ona je izjavila da je Agencija utvrdila brojne nepravilnosti i nelogičnosti koje će se istražiti, ali je istakla da je najteže utvrditi tokove novca.
Prema njenim rečima sporno je finansiranje stranaka uzimanjem kredita od banaka, posebno ako su banke državno vlasništvo.
Ona je rekla da očekuje i da se u kontrolu finansiranja uključi i Državna revizorska institucija kako bi se uradila revizija poslovanja najvažnijih političkih subjekata.
Tatjana Babić je istakla da je ovo prva nezavisna kontrola finansiranja izborne kampanje u Srbiji. “Cilj ove kontrole ne znači da je finansiranje stranaka koruptivno, već smo želeli da se odvoji žito od kukolja, da se ne bi svi
smatrali odgovornim”, rekla je Tatjana Babić.
Izveštaji po gradovima
Kada je reč o gradovima, od ukupno 264 izveštaja, koliko je trebalo da bude dostavljeno Agenciji, samo 87, ili 33 odsto, stiglo je u okviru propisanog roka, 73, ili 28 odsto, nakon isteka roka, 79, ili 30 odsto, uopšte nije podneto, a u 25 slučajeva, što je devet odsto od ukupnog broja, izveštaji ne odgovaraju propisnim zahtevima.
Agencija za borbu protiv korupcije najavila je da će uskoro podneti mesno nadležnom beogradskom Prekršajnom sudu zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih stranaka i odgovornih lica u strankama, koalicijama i grupama građana koje nisu podnele izveštaj.
Posle toga uslediće podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i protiv stranaka i pojedinaca koji su propustili da podnesu izveštaje na opštinskom nivou, a potom i protiv onih koji su kasnili pri dostavljanju izveštaja.
Agencija će o pokrenutim postupcima po osnovu nepodnošenja izveštaja o troškovima kampanje obavestiti i javno tužilaštvo, zbog mogućnosti da u takvim slučajevima postoji krivična odgovornost.
Kada je reč o najvećim političkim strankama, evidencija Agencije za borbu protiv korupcije pokazuje da je SNS, kada je reč o gradovima, podnela samo tri izveštaja u roku, a 20 po isteku roka, DS je podnela 20 izveštaja u roku, a tri po isteku roka, SPS je podnela 14 izveštaja u roku, šest po isteku roka, a tri izveštaja ne odgovaraju propisanim zahtevima, koalicija URS je podnela tri izveštaja u roku, sedam po isteku roka, 12 nije podnela, a u jednom slučaju izveštaj ne ispunjava propisane zahteve.