“Smeštajni kapaciteti svih bolnica potiču još iz davnih godina prošlog veka. Od tada su ulaganja bila minimalna ili su pak, poput bolnice u Kovinu, na nivou iz 1924. godine”, rekao je Stanković. On je to izjavio nakon sastanka sa direktorima specijalnih bolnica iz Srbije i predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović u specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Padinskoj Skeli.
On je naveo da u Srbiji ima više od 5.000 bolesnika, što je više od raspoloživog broja postelja, a na njih se često gleda kao na pacijente drugog reda.
“Uslovi života i rada ne samo za pacijente, već i za zdravstvene radnike su na niskom nivou. Takođe, i medicinski aparati su zastareli, nedostaju lekovi, a inovativne terapije u lečenju nisu zastupljene”, naveo je Stanković.
Najurgentnije je, kako je rekao, da se lek litijum karbonat iz rezervi stavi na tržište, a potom da se napravi plan aktivnosti kako bi se poboljšali uslova u tim ustanovama, ali i povećao broj kadrova budući da je u nekim bolnicama samo jedan medicinski tehničar zadužen za 80 bolesnika.
On je napomenuo da ranije doneta Strategija za lečenje duševnih bolesti, koja predviđa smanjenje broja postelja u psihijatrijskim ustanovama, nije primenjiva pošto nisu obezbeđenje ustanove socijalnog staranje gde bi ti pacijenti bili smešteni.
“Što pre treba da krenemo sa reševanjem svih tih problema. Takođe, često se duševni bolesnici tretiraju kao pacijenti drugog reda, što ne sme da se dozvoli”, naglasio je Stanković i dodao da je izdvojeno oko devet miliona dinara kako bi se obezbedilo grejanje u Specijalnoj bolnici u Padinskoj skeli.
Predsednica parlamenta, koja je psihijatar po profesiji, rekla je da su u Srbiji su pacijenti drugog reda, pošto ne dobijaju savremenu terapiju, žive i leče se u lošim prostornim uslovima.
Ona je navela da u Srbiji 1,5 odsto budžeta ide za lekove za duševne bolesnike, dok je taj procenat u zemljama regiona između 4,5 i osam odsto. Kazala je i da su u Srbiji u porastu depresija kao i bolesti zavisnosti i psihoze.