Šta će Srbiji doneti EXPO, investicioni bum ili korupcionašku aferu, posle kojih će državna kasa biti praznija za nekoliko milijardi evra? Građani zainteresovani da čuju više o projektu koji se finansira od našeg novca, o kojem se malo zna.
“Pričamo o tome koliko nema novca za kulturu, nema novca za obrazovanje, nema novca za zaštitu životne sredine, a pravićemo u surčinskim njivama spektakularne nekakve sajamske prostore iz ko zna kojih motiva. I uz apsolutno priznanje države da nije sposobna da završi nijedan kapitalni projekat prema sopstvenim zakonima”, istkao je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dejan Pavlović.
Ako se o izložbi EXPO malo zna, projekat Rio Tinto tema je kojom se uveliko bavi naučna zajednica – uglavnom potencirajući moguće probleme, naročito za životnu sredinu koji bi nastali izgradnjom rudnika u dolini Jadra.
“Vlast ima sve moguće resurse da plasira sve moguće svoje informacije, a akademska zajednica je u tom smislu prilično ograničena. Međutim, mi smo se organizovali, shvatajući kao svoju akademsku obavezu da upoznamo stanovništvo. Organizovali samoinicijativno i pokušali u više kolona da prikažemo stanovništvu Srbije činjenice koje bi bile relevantne”, navodi Predrag Simonović, redovni profesor Biološkog fakulteta.
Da bi se građani informisali o ovim temama od javnog značaja, kao što su Rio Tinto ili EXPO, potrebni su slobodni mediji.
Kao i nezavisan Savet REM-a koji bi trebalo da kontroliše rad elektronskih medija.
“Ako se na velikoj većini pružalaca medijskih usluga u ovoj zemlji sve svodi na informaciju, na zabavu, da nemate žanrove kao što su dečji, kulturno umetnički dokumentarni programski sadržaji, onda moramo da zaključimo da smo u problemu i da nešto mora da se menja”, kaže profesorka FDU Vanja Šibalić.
Kao što su zaključili studenti posle pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi – da nešto o ovom društvu mora iz korena da se menja.
Društvu u kome njihovi profesori nemaju zadovoljavajući tretman, a vlast sve čini da ih dodatno oslabi kako finansijski, tako i zakonski.
“Tom nelegalnom uredbom je nama na fakultetima potpuno zanemaren i neuvažen naš rad u nauci. Znači, uredbom se definiše da mi radimo jedan sat dnevno, što je 10 odsto našeg radnog vremena, što zapravo predstavlja zanemarljivi deo našeg rada”, rekla je Bojana Obradović, profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta.
Našli su načina fakulteti, da pored važnih društvenih pitanja animiraju i one koji će jednog dana biti studenti – predstavljajući im na zanimljiv način prirodu i okruženje u kome žive. Učeći ih, od malih nogu, kako se (recimo) prave studentski transparenti.