Knjiga dr Miroslava Prokopijevića „Evropska Unija“ govori o prednostima i manama ulaska u Uniju i kad se sve sabere nema mesta mitu o boljim vremenima i priči o razvoju društva koji će doći sam od sebe zahvaljujući evropskim izdašnim fondovima za razvoj.
Grčka je podnela zahtev za prijem u Evropsku Zajednicu 1961. a primljena tek 1981. godine. U tekućoj 2011. godini su na ivici bankrotstva što se ne slaže sa računicom evro romantičara u Srbiji. Jer imam utisak da mnogi veruju kako će sa prijemom Srbije u EU po nekom automatizmu „skočiti standard“. Garant boljeg života sa ili bez ulaska u EU nisu ideološke dogme, nego konkretni potezi sve tri grane vlasti. Sledi primer koji govori kako država sprečava sopstveni razvoj u nekim oblastima kao recimo internet poslovanje.
Zar možemo pričati o nekom razvoju Srbije i integraciji sa Evropom i svetom, ako sa njim ne možemo poslovati i povezivati se preko interneta. Postoje mnoge stvari koje možemo rešiti sami, ne zavise od ulaska u EU, i koje bi lančano pokrenule razvoj privrede i društva ali ne postoji volja kod nadležnih institucija da se njima ozbiljno bave.
Kad je internet poslovanje u pitanju, država Srbija sebi zabija autogol već deset godina. Prema tvrdnjama Zorana Torbice iz Centra za razvoj interneta u Srbiji postoji oko 400.000 ljudi koji bi mogli da rade preko interneta. Mnogi već rade ali bojažljivo i nesigurno jer se prema važećim propisima nalaze u „sivoj zoni“.
Internet je virtuelni prostor na kome se svakog dana obrću milijarde prometa . Na njemu priliku za zaradu pronalaze pravna i fizička lica u oblasti marketinga, raznih usluga, e-trgovine, učešćem na Forex, Betfair i drugim berzama… Ipak da bi se sve odvijalo nesmetano i bezbedno, potrebna je i prateća pravna regulativa kako u oblasti poslovanja, tako i u oblasti deviznog poslovanja, carine… a sve to jeste posao nadležnih institucija u državi.
U razvijenim zemljama su odavno imali sluha da prepoznaju interes u razvoju internet poslovanja kao nešto što je dobrobit za celo društvo. Internet poslovanje svakoj zemlji značajno povećava izvoz roba i usluga, omogućava mnogim pojedincima samozapošljavanje, rad za strane kompanije preko interneta uz mogućnost da i dalje žive u svojoj zemlji…
Tako se smanjuje nezaposlenost i „odliv mozgova“. Zato su kod “razvijenih“ još pre deset i kusur godina stigli servisi za plaćanja preko interneta kao Pejpal, sa lakoćom naplaćujete robu i usluge koje prodate. Stigao je Pejpal i u manje razvijene zemlje od naše, kao recimo Zambija, Ruanda, Togo, Senegal, Uganda, kao i Tadžikistan i Zapadni Samoa…ali još uvek ne i u Srbiju ! Zašto?
Predstavnici Pejpala u izjavama koje su se mogle naći u novinama i internet člancima objašnjavaju da oni imaju interes da posluju u Srbiji ali čekaju da se spovedu reforme u zakonodavstvu koje to omogućuju. Drugim rečima čekaju pravnu sigurnost kako bi mogli nesmetano da posluju i budu sigurni da neće već u prvoj godini poslovanja da isplaćuju odštete zbog spornih transakcija i intenet prevara. A druga stvar, žele da budu sigurni u isplativost svog posla. Jer tamo gde je intezitet poslovanja preko interneta mali ni njima logično nije isplativo i zanimljivo.
Taj intezitet poslovanja opet zavisi od toga koliko je isplativ učesnicima u poslu. A na to utiču carine, porezi, sigurnost transakcije, brzina isporuke … Sada trenutno carina i špedicija su skuplji od samog proizvoda koji bi građani Srbije povoljno našli da kupe preko interneta.„Bilo je primera da su ljudi naručivali knjige iz inostranstva čija je vrednost bila oko 20 evra, a da su carinu platili oko 50 evra.
Još jedan problem je i prodaja naše robe u inostranstvu. Na ovakav način se to ne pospešuje”, navodi Igor Radinović direktor sajta „Non-stop šop“, u Blicu od 9.9.2011. , pod naslovom „Propisi i carine “teraju” Pejpal“.
U tom članku se navodi da državna sekretarka za informaciono društvo Jasna Matić kaže da Pejpal definitivno hoće da dođe u Srbiju, ali kada, to nije moguće reći. “Mi se trudimo da im obezbedimo sve uslove, ali je krajnja odluka njihova. Postoji niz problema kada je njihov dolazak u pitanju, a najveći je vezan za carinjenje robe iz inostranstva kod nas. Kod nas je nizak limit za carinjenje robe i iznosi 20 evra. Uveli smo ga radi zaštite domaće tekstilne industrije. Ipak, internet trgovina bi našim građanima omogućila da imaju kvalitetniji život, jer bi mogli da nabave robu iz inostranstva koju ne mogu da kupe ovde“, navodi Matić.
Na pitanje da li je u planu da se taj limit podigne u skorije vreme, ona odgovara da je odluka u nadležnosti Ministarstva finasija. Kada su odgovor tražili od Ministarstva finansija rekli su da pripremaju niz mera koje će dodatno olakšati elektronsku trgovinu.
Prema izjavi Zorana Torbice iz Centra za razvoj interneta u istom članku, jasno je da ćemo na te mere čekati još dugo a Srbija će u ovom segmentu i dalje biti „pusto ostrvo“. “Postoji mnogo ograničenja u zakonima i podzakonskim aktima koja onemogućavaju trgovinu putem interneta.
Pejpal je najpoznatiji servis za posredovanje u plaćanju, njegov nedolazak u Srbiju znači da se nisu stekli svi uslovi za to. Naš predlog je da se poveća i limit za carinjenje, ali i niz drugih propisa, tu je i regulativa koja se tiče deviznog poslovanja, ali nemam osećaj da postoji volja kod nadležnih institucija da se to reši”, navodi Torbica.
Suma summarum „Budi gospodar svoje volje, a sluga svoje savesti“ (Aristotel). Krajnje je vreme da “nadležni” zagospodare svojom voljom i budu savesni. Zbog sveobuhvatnog razvoja ne smemo više zaostajati u razvoju internet poslovanja. Srbijo ugledaj se na Zambiju ! Oni već imaju Pejpal…
Ivan Vukićević, Beograd
KONKURS NOVOG MAGAZINA
Na konkurs Novog magazina, u kojem smo pozvali naše čitaoce da se oprobaju u novinarskom zanatu i da nam pošalju tekst na temu razvoja, pristiglo je preko 50 prijava. Raznolikost tema kao i veoma ozbiljan i iscrpan pristup autora, naterao nas je da donekle izmenimo pravila i umesto deset izaberemo 12 najboljih tekstova sledećih autora:
Danka Spasovski
Ivan Vukićević
Jelena Paligorić
Sonja Gočanin
Damir Marton
Željko Stanković
Bojan Babić
Srđan Vidović
Jelena Kovačević
Petar Barat
U broju Novog magazina od 10. novembra možete pročitati skraćene i sažete tekstove koji su ušli među prvih dvanaest, a našem portalu www.novimagazin.rs svaki dan objavljivaćemo po jedan kompletan tekst nagrađenih autora.
Autori izabranih tekstova dobiće šansu da uz pomoć naših iskusnih urednika napišu novu priču koja će biti objavljena u nedeljniku Novi magazin, za koju će dobiti honorar.