Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone smatra da je veoma važno da Srbija ima jaku opoziciju, mada, dodaje, trenutno je i u Nemačkoj slična situacija.
Snaža opozicija Srbiji je potrebna, objašnjava, zbog procesa evropskih integracija i promena koje će se dešavati u društvu. “Mislim da opozicija u Srbiji trenutno nije dovoljno jaka…I u društvu i u samim političkim partijama treba da bude više diskusije o tome kako da se reše brojni problemi u državi. U partijama mora da bude diskusija o tome koji su najbolji pravci da se ide napred”.
U trenutnoj najjačoj opozicionoj stranci, Demokratskoj, dodaje je Bone, još nisu naučili sve lekcije nakon poraza na prethodnim izborima. “Misilim da je DS još u procesu učenja, koji je tek počeo, a to uključuje i javnu raspravu, ali i raspravu unutar same partije”.
Za programskog direktora Cesida Ðorđa Vukovića situacija u kojoj SNS samostalno osvaja više do 40 odsto glasova veoma sužava prostor bilo kojoj drugoj da joj konkuriše.
U izjavi Tanjugu on, međutim, tvrdi da naprednjaci uspeh duguju ne samo svojoj snazi već i slabostima opozicije, te konstatuje da ozbiljnije konkurencije SNS-u neće biti dok neka druga stranka ne stigne do 30 odsto podrške građana.
I on kao slabost DS vidi njihovo nesnalaženje u ulozi gubitnika na izborima niti u ulozi opozicije, ali, dodaje, padu njihovog rejtinga doprinosi i činjenica da su vlast preuzeli u jeku ekonomske krize, da građani i dalje imaju o njima negativnu percepciju, te da je nihovoj poziciji doprinela i SNS.
“Čini mi se da je ovde pozicija, pre svega SNS, jako uspešna u smanjivanju potencijala DS. Oni to rade dosta uspešno kroz negativnu kampanju…Preko medija uspevaju da dosta nisko drže DS i to je sad politička igra koja se igra u Srbiji. Ne treba sad to previše gledati kroz neke moralne aspekte, jer onaj koji je na vlasti najčešće to čini onome koji je u opoziciji”, poručio je Vuković.
Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Ðurđević smatra da, iako formalno postoje opozicione stranke u parlamentu, prave opozicije u Srbiji nema.
“Imamo opozicione stranke koje su sve bile na vlasti poslednjih 10 godina i koje su značajno doprinele sunovratu koji se dogodio posle poslednjih izbora…Prava opozicija, koja bi artikulisala i neke strahove i vrednosti i želje određenog sloja birača koji je proevropski orijentisan, čini mi se da trenutno, bar u skupštini, ne postoji”, ocenjuje Ðurđević.
On podseća da se opozicione stranke koje deluju u razvijenim zemljama Evrope formiraju oko određenih ideja, i ističe da se one uglavnom svrstavaju levo ili desno, ali da poslednjih godina to izbegavaju i orijentišu se ka centru.
I Ðurđević konstatuje da DS nije u stanju da se nosi sa situacijom da je opozicija. “Izgleda da je ona tako formatirana… Čini se da DS nema dovoljno snage da se suoči sa potpuno novim izazovima u Srbiji ove i 2014. godine”.
Kome bi odgovarali vanredni izbori?
Ðurđević je uveren da bi vanredni parlamentarni izbori išli na ruku opozicionim strankama u parlamentu, posebno DS-u i LDP-u.
“Šta je bolje za podizanje morala članstvu od novih izbora. Tako da verujem da bi ti izbori pre svega odgovarali DS, LDP, verovatno i URS, da se reorganizuju i pokušaju da nađu mesto na političkoj sceni”, ocenio je Ðurđević.
Ðorđe Vuković, međutim, ne vidi za demokrate neku preveliku korist od vanrednih izbora, tvrdi da bi najveći gubitnici bili socijalisti, a da bi stožer neke buduće vlade bila SNS.
“Socijalisti su najveći gubitnici bilo kakvog raspisivanja izbora. Nisam siguran ni da bi u postojećim dobitnici bili stranke opozicije – pre svega DS, za koju bi izbori bili pokazatelj gde su”, istakao je Vuković.
Ðurđević, s druge strane, smatra da ni naprednjacima vanredni izbori ne bi previše odgovarali i ukazuje da je u eventualnom raspisivanju važan i međunarodni kontekst.
“Naša politička elita treba da shvati da kad dobije izbore oni su tu da vladaju, a ne da idu na nove izbore svake dve godine. Vladanje je donošenje važnih odluka koje su dalekosežne, a ne koje su male – od izbora do izbora”, ukazao je Ðurđević.