Centralna ceremonija održana je na Starom sajmištu u Beogradu polaganjem venaca i odavanjem počasti žrtvama holokausta.
“Monstruozni plan uništenja celog jevrejskog naroda, ali i pripadnika drugih naroda obavezuje nas da stalno edukujemo mlade i ističemo različitosti kao nešto što spaja ljude u nadi da se takva zla nikad više neće ponoviti”, kaže Stefanović.
Od zaborava se, kako je istakao, moraju sačuvati i zločini nad Srbima u Drugom svetskom ratu – koncentracioni logori, deportacije, masovna pogubljenja, progoni, nasilna pokrštavanja i drugi zločini.
Na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, kako je ukazao, sećamo se žrtava logora i svih žrtava “ovih strašnih mesta koji su dali svoje živote u Drugom svetskom ratu”.
“Sećamo se i Aušvica, Jasenovca, žrtava u Novom Sadu, Jajincima, Starom Sajmištu, sećamo ih se sa velikom tugom”, rekao je Stefanović.
Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić ponovio je da će grad u saradnju sa Republikom nastaviti aktivnosti na izgradnji memorijalnog kompleksa “Staro sajmište”.
On je novinarima, posle polaganja venca na Spomenik žrtvama holokausta, rekao da takav memorijalni kompleks treba da bude “jedno tužno mesto sećanja na veliku žrtvu koju je i Beograd i cela Srbija dala tokom Drugog svetskog rata”.
Ukazujući da je veliki broj Jevreja, ali i Roma, Rusa, Poljaka, Srba dao svoj život tokom Drugog svetskog rata, Antić je naglasio da Srbija kao društvo i kao narod ima obavezu da pamti žrtve i da im se poklanja, ali i da gradi društvo u kojem će antifašizam i antifašističke vrednosti imati posebno mesto.
Pored predsednika parlamenta koji je položio venac sa porukom “nevinim žrtvama holokausta” i predsednika gradske skupštine, vence na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu položili su i predstavnici ambasada Izraela i Nemačke, opštine Novi Beograd, kao i predstavnici jevrejskih organizacija.
Ceremonija je započela intoniranjem državne himne “Bože pravde”, održan je i kratak umetnički program pod nazivom “Sećajte se narodi sveta” u realizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, a prisustvovali su i preživele žrtve holokausta, njihovi potomci, predstavnici Saveza jevrejskih opština…
Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, GS UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda. Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci i logor “Crveni Krst” u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.