Profesor Dragoljub Mićunović kaže da je Srbija na Balkanu i da je činjenica da su se zbog takvog geopolitičkog faktora i veze između Evrope i Azije ovde oduvek prelamali uticaji različitih sfera i borba za moć.
“Kao što je svaki čovek kovač svoje sreće i nesreće, ali mu pomažu i drugi, tako nijedan narod nije sam kovač svoje istorije”, rekao je Mićunović.
On je rekao da je Srbija imala ogroman potencijal da se razvija u modernu zemlju i podsetio da su Dositej Obradović i Vuk Karadzić u 19. veku donosili u Srbiju ono najmodernije iz Evrope.
Delovala je, međutim, i druga tradicija koja je od epova stvarala mitove, a od mitova politiku, kao u slučaju Kosova, rekao je Mićunović.
I istoričar Predrag Marković navodi da je Srbija mala zemlja koja ne može mnogo da bira i vodi samostalno spoljnu politiku i ocenjuje da geopolitička situacija nikad nije bila gora, ne računajući devedesete godine.
To je zato, dodaje, što nijedna velika sila nema naročit interes za Srbiju, ali ima za nase susede, koji nam, kako kaže, i nisu baš naklonjeni.
Profesor FPN Vukašin Pavlović podseća da se često, kad se govori o slobodarskoj tradiciji Srbije, zaboravlja da kod nas postoji i kult vođe, i da su “uvek bolje uspevali autoritarni načini vladavine nego demokratski”.
“Svaka vlast, i ovde i bilo gde, koja ne podnosi opoziciju i kritičko mišljenje radi sama protiv sebe”, rekao je Pavlović.
Govoreći o spoljnoj politici Srbije, istoričar Slobodan Marković rekao je da je Srbija izgubila mogućnost “koju je eventualno imala” da samostalno vodi spoljnu i bezbednosnu politiku, posebno zbog toga što je posle ulaska Bugarske okružena članicama NATO.
“Srbija nema nikakvu drugu mogućnost nego da sa NATO postigne dogovor, ne mora da uđe u pakt, ali bez dogovora će se naći kao crna rupa u moru članica NATO”, rekao je Marković.
Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić ocenio je da to što se Srbija nalazi “na raskrsnici” treba da bude prednost, te da je takva situacija bila dobro iskorišćena za vreme Tita.
On smatra da Obamina administracija nije preterano zainteresovana za Evropu, osim za ukrajinsku krizu i krizu evrozone, ali i da im je u interesu da region zapadnog Balkana bude stabilan i da Kosovo, koje su gurali ka nezavisnosti, ne bude problem.
Vujačić ocenjuje i da su stvorena velika očekivanja od odnosa Rusije prema Srbiji i dodaje da će Srbija, ako bude želela da uđe u EU, voditi politiku postepenog distanciranja od Rusije.
Bivša ambasadorka u Rusiji Jelica Kurjak navodi da male zemlje ne mogu da vode samostalnu spoljnu politiku, ali da ne moraju da se ponašaju servilno i podanički.
Kurjak je, podsetivši da se stalno pominje da Srbija ekonomski i energetski zavisi od Rusije, dodala da naša zemlja “ne može da napuni tri sprata jednog tržnog centra u Rusiji”.
Debatu su organizovale Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert fondacija.