Država će policajcu morati da plati odštetu na ime nematerijalne štete i sudskih troškova, kao i kamatu na te iznose.
Živić ima prebivalište u Kosovskoj Mitrovici, gde je zaposlen kao policajac u MUP-u Srbije.
U predstavci Sudu navodi se da je Vlada Srbije 24. januara 2000, odnosno 17. jula 2003. usvojila dve odluke na osnovu kojih bi, između ostalog, svim njenim zaposlenima koji žive i rade na Kosovu trebalo da budu isplaćene dvostruke plate.
MUP Srbije je 31. januara 2000. doneo odluku u kojoj se navodi da ti policajci imaju pravo da im se plate povećaju na osnovu koeficijenta od 2,5 ili 4,5, u zavisnosti od okolnosti.
Kako je navedeno u podnesku, Živić je u stvarnosti dobio samo povećanje koje je Ministarstvo odobrilo, u iznosu znatno nižem od predviđenog udvostručenja plata kako je Vlada predvidela.
Zbog toga je Živić 29. avgusta 2006. podneo parničnu tužbu protiv MUP-a Prvom opštinskom sudu u Beogradu i zahtevao isplatu razlike između dobijenog povećanja plate i onog koje je Vlada odobrila. Živić je ujedno tražio i isplatu na račun doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prvi opštinski sud je 23. jula 2007. presudio u korist Živića i naložio njegovom poslodavcu da mu isplati, između ostalog, i oko 1.760 evra zbog razlike između plate primljene u periodu od 1. jula 2003. do avgusta 2006. i odobrenja Vlade.
Beogradski Okružni sud je 19. decembra iste godine preinačio tu presudu i odbio Živićev zahtev. U obrazloženju Suda se navodi da je utvrđeno da se važeći domaći propis sadrži u odluci Ministarstva usvojenoj 31. januara 2000.
Brojni policajci su podneli posebne zahteve Okružnom sudu po istom pitanju, od kojih su neki imali uspeha, a neki ne. U 73 presude, usvojene između 25. januara 2006. i 1. oktobra 2008. beogradski Okružni sud je presudio u korist tužilaca.
U obrazloženju tih presuda Okružni sud je utvrdio da su, između ostalog, plate tužilaca morale da se isplaćuju u skladu sa odlukama Vlade Srbije. Od 73 navedene presude, u 50 slučajeva tuženi su uložili revizije Vrhovnom sudu Srbije.
Vlada je zatim dostavila relevantnu sudsku praksu koju je usvojio Vrhovni sud, tako da je odlučujući o revizijama Vrhovni sud presudio protiv tužilaca. Vrhovni sud je utvrdio da odluka Vlade od 17. jula 2003. nije bila direktno primenjiva.
Inače, pred Ustavnim sudom Srbije pokrenut je postupak u vezi sa razmatranjem ustavnosti odluke Vlade iz 17. jula 2003, a taj sud je 16. aprila 2010. godine utvrdio da je sporna odluka neustavna. U 18 posebnih predmeta policajci su posle toga uložili ustavne žalbe Ustavnom sudu, ali prema informacijama iz spisa predmeta, ti postupci su još u toku.
Živić nije imao pravo da uloži reviziju pošto je vrednost njegovog zahteva ispod praga od 500.000 dinara.
Prilikom odlučivanja u ovom slučaju Evropski sud se poziva i na presudu “Rakić i drugi podnosioci predstavki protiv Srbije“, koji se takođe tiče različitog odlučivanja Okružnog suda u Beogradu u identičnim pravnim situacijama.
Rakiću i još tridesetorici radnika MUP-a Srbije koji su radili na Kosovu i Metohiji plata je trebalo da bude uvećana za 100 odsto na osnovu Uredbe Vlade Srbije. Kada to nije učinjeno, oni su podneli tužbe Okružnom sudu u Beogradu koji je nekima od njih priznao to pravo, a nekima ne.
Ponovo navodeći da “različito odlučivanje sudova u identičnim pravnim situacijama izaziva nepoverenje građana u pravosuđe“, Strazbur je u presudi od 5. oktobra 2010. godine našao povredu prava na fer suđenje i svim radnicima dosudio po 3.000 evra odštete i po 255 evra troškova. Ukupan trošak za Srbiju je bio oko 100.000 evra.