“I Evropskoj uniji i svima ostalima moramo da pošaljemo pisma, jer Hrvatska ne primenjuje sporazum koji se odnosi na vraćanje privatne svojine. Privatna svojina je svetinja na Zapadu i u Evropskoj uniji. Zamislite taj voluntarizam kada bi EU neke svoje zakone primenjivala, a neke ne, kaže Antić za Danas.
U pitanju je, prenosi Danas, ogromna imovina srpskih banaka i firmi koja je ostala u Hrvatskoj, a koja nije vraćena, iako je 29. juna 2001. godine zaključen Bečki sporazum o pitanjima sukcesije, čiji je sastavni deo i „prilog G, koji se odnosi na privatnu svojinu i stečena prava“.
Taj sporazum, prema Antićevim rečima, sada mora da se primeni. Na osnovu njega, tadašnja SRJ je 2002. usvojila Zakon o potvrđivanju sporazuma o pitanjima sukcesije, a pošto je u pitanju zakon, o njemu više nema pregovora, već ostaje samo da se primeni.
Hrvatska sporazum, nažalost, ni do danas nije primenila, a prethodni pregovarači se time uopšte nisu ni bavili”, prenosi Danas Antićevu izjavu.
Šef Grupe za sukcesiju je pre par dana najavio i reviziju tog procesa, kako bi se Srbiji vratila određena imovina koju je pristala da ustupi drugima, ali u izjavi za Danas kaže da je „revizija grublja reč“, već da se radi o „korigovanju nekih odluka“.
“Logično je i prirodno da se neka od tih rešenja koriguju tako da to odgovara i jednoj i drugoj strani. Recimo, u Ankari postoji zgrada koja je identična kopija Starog dvora u Beogradu (u kojoj je danas Skupština grada), koji datira još iz vremena Obrenovića. Besmisleno je da takav objekat pripadne drugoj strani, kada pripada našoj kulturi i tradiciji”, kaže Antić, dodajući da postoji nekoliko takvih slučajeva koje treba preispitati, ali da u ovoj fazi ne može da otkriva o kojim se sve objektima radi.
Po njegovim rečima, u ovim slučajevima Srbija bi trebalo da traži te objekte nazad, a da onima kojima su dodeljeni zauzvrat ustupi drugu imovinu slične vrednosti i „ako je razlika u vrednosti recimo 300.000 evra, taj novac doplati“.