Samo 12 dana po povratku iz Ekvatorijalne Gvineje, Saša S. (35) iz okoline Aleksinca preminuo je na Infektivnoj klinici u Nišu od malarije. Mikrobiološkim analizama potvrđeno je da je bio zaražen najtežim oblikom ove tropske bolesti.
Epidemiolozi tvrde da razloga za paniku nema, jer se s vremena na vreme registruju „uvezeni“ slučajevi malarije, ali upozoravaju da bi zbog globalnog otopljavanja i u našim krajevima mogli da se nastane malarični komarci.
Ovu bolest prenosi ženka komarca iz roda anopheles, kog kod nas nema, a infektolozi odbacuju spekulacije koje su se pojavile u javnosti posle smrtnog slučaja u Nišu da infekciju mogu da šire i „domaći“ komarci koji su ujedali zaraženog.
“U Beogradu zasad nema obolelih od malarije, ali ne bi bilo neobično da se pojave prvi pacijenti, jer naši ljudi sve češće idu u Afriku zbog posla” kaže za „Novosti“ profesor dr Dragan Delić, direktor Infektivne klinike. -Važno je da se pre puta preduzmu mere predostrožnosti.
U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, gde se putnici vakcinišu protiv zaraznih bolesti, protiv malarije može da se dobije samo – savet. A terapija protiv malarije u Srbiji ne mogu da se nabave!
Nadležni kažu da ih nema zato što ne spadamo u malarična područja, ali nisu ni okolne Hrvatska, Slovenija, ili Mađarska, pa tamo antimalarika, ipak, ima. U Hrvatskoj, recimo, jedna kutija „larijama“ sa osam tableta, koji se uzima jednom nedeljno, sedam dana pre puta, tokom boravka u malaričnim područjima i četiri nedelje po povratku, košta 330 kuna (oko 45 evra), dok je „malanror“ sa 12 tableta gotovo duplo skuplji.
Tako putnici iz Srbije ne ostaje mnogo izbora: ako im neko ne donese lek iz susednih zemalja, mogu da ga nabave samo u aerodromskim apotekama u zemljama u tranzitu.
“Kod nas se godišnje registruje prosečno 10 do 15 tzv. uvezenih slučajeva malarije. Od početka 2013. godine zaključno sa junom mesecom prijavljena su ukupno tri slučaja” kaže za „Novosti“ magistar Bojana Grgić, specijalista epidemiologije, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“.
Poslednji odomaćeni slučaj malarije na teritoriji tadašnje Jugoslavije registrovan je 1964. godine u Kraljevu. Procenjuje se, međutim, da svako povećanje temperature vazduha za 0,1 stepen Celzijusa širi stanište komaraca i do 150 kilometara u pravcu severne geografske širine zemljine kugle, što povećava opasnost od povratka ove i nekih drugih davno iskorenjenih bolesti.
“U Grčkoj je prošle godine otrkivena malarija kod pacijenta koji nije putovao u tropske i suptropske krajeve, pa teoretski, a i praktično, postoji opasnost da nam se malarija jednog dana vrati” kaže profesor Delić.