Srbi opet traže azil u Nemačkoj

Dok su u junu i julu 91 odnosno 82 građana Srbije zatražila azil u Nemačkoj, u septembru ih je, prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, bilo 137.

Od januara do avgusta 1.913 ljudi iz Srbije zatražilo je azil u Nemačkoj. Više je bilo samo još azilanata iz Avganistana (5.424), Iraka (3.955) i Irana (1.978).

Prošlog meseca je znatno porastao i broj podnosilaca zahteva za azil za Kosova, čijim građanima je i dalje potrebna viza za ulazak u Nemačku i druge zemlje Evropske unije (EU), potpisnice Šengenskog sporazuma.

U avgustu je, posle 66 ljudi u julu, 129 građana Kosova zatražilo azil u Nemačkoj. Za prvih osam meseci ove godine bilo ih je 882, dok je zahtev za azil u tom periodu podnelo 670 državljana Makedonije.

U Nemačkoj je u avgustu ukupno 4.027 stranaca zatražilo politički azil, što je za 17 odsto više nego u julu ove godine.

Od 3.364 osobe čije je zahteve prošlog meseca razmatrao Savezni zavod za migraciju i izbeglice, samo 58 (1,7 odsto) njih je i dobilo azil, dok su 642 osobe (19 odsto) dobile status izbeglice.

Među građanima Srbije je u avgustu udeo onih koji dobiju azil ili drugi pravno regulisani status u Nemačkoj, kao i prethodnih meseci, bio ravan nuli.

Nemačke vlasti su još u oktobru prošle godine za državljane Srbije ukinule finansijsku pomoć za odbijene azilante koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu.

Tada je procenjeno da je suma od 600 evra, koliko pomoć za dobrovoljne povratnike iznosi, ključni razlog za uvećani broj pridošlica iz Srbije.

U međuvremenu je broj podnosilaca zahteva za azil opao sa više od 1.000 u oktobru 2010. na manje od stotinu u junu i julu, da bi u avgustu iznova porastao.

Nemačke vlasti su ranije u bilateralnim kontaktima, takođe, u više navrata upozorile Beograd da se moraju sprovoditi dosledne mere za smanjenje broja građana Srbije koji u Nemačkoj podnose zahtev za azil.

Prezimiti na Zapadu

Broj lažnih azilanata iz Srbije povećava se na jesen jer deo najsiromašnijih građana pokušava na taj način da sebi obezbedi boravak u zapadnim zemljama tokom zime, rekao je danas koordinator projekta nevladine organizacije Grupa 484 Danilo Rakić.

“Ono što mi primećujemo kao trend jeste da u jesen mnogi ljudi, pre svega Romi, traže azil sa namerom da u zapadnim i severnim zemljama prezime”, rekao je Rakić za portal EurAktiv Srbija povodom porasta broja azilanata iz zemalja zapadnog Balkana u članicama EU.

On je naveo da je reč o građanima koji žive u potpunom siromaštvu i kojima je problem da obezbede novac za ogrev tokom grejne sezone i radije biraju da novac upotrebe da bi kupili autobusku kartu kako bi zajedno sa svojom porodicom nekoliko meseci proveli u zemljama zapadne Evrope.

“Kada govorimo o ovom trendu, govorimo upravo o najsiromašnijim građanima našeg društva, a to su nesumnjivo Romi. Zbog toga pitanje povratnika i tražilaca azila ne može da se posmatra odvojeno od rešavanja ukupnih problema Roma u Srbiji”, dodao je Rakić.

On je dodao da su posle ukidanja viza za putovanja u EU mnogi građani Srbije shvatili to kao mogućnost da reše svoje socijalne probleme i da azil najviše traže Romi i Albanci sa juga Srbije.

Rakić, član Grupe 484 koja koja se bavi pitanjem migracija, povratnika i azilanata, podsetio je na mere koje su najavljene u Srbiji kako bi se sprečila zloupotreba azila, poput informativne kampanje, ali i nekih restriktivnih mera, poput vraćanja građana sa granice.

On je rekao da sa restriktivnim merama treba biti oprezan, pošto je građanima Ustavom Srbije i međunarodnim normama garantovano pravo da izađu iz zemlje sa ispravnim putnim dokumentima. Ocenio je da je ukidanje povlastica za osobe koje traže azil u nekim zapadnim zemljama uticalo na smanjenje broja zahteva za azil.

“Bila je najavljena i dvojna kontrola granice i tu naravno treba imati u vidu da se ona mora sprovoditi u skladu sa važećim standardima o ljudskim pravima”, dodao je Rakić. 

On je naveo da su se sa sličnim problemima suočavale i druge zemlje centralne i istočne Evrope u kojima živi veliki broj Roma, a da se u nekim od njih, poput Bugarske i Rumunije, nažalost pribegavalo i drastičnim merama, poput masovnog uskraćivanja putnih isprava.