Verovatno niko nikada neće uspeti da izračuna koliko je Srba živelo od 9. veka, kada se prvi put pominju, do danas. Srednjovekovne srpske države (Srbija i Bosna) nisu imale ni popise ni procene, pišu Večernje novosti.
Do uspostavljanja turske vlasti, stanovništvo su prebrojavala samo pojedina manastirska vlastelinstva, ali skoro ništa od toga nije sačuvano. Takođe, 17. i 18. vek ostali su “mračni”, sa veoma malo podataka.
Jedine ozbiljne procene su da je u periodu pred veliku kugu 1345-1353. na celom Balkanu živelo oko 4,5 miliona ljudi – Grka, Arbanasa, Srba, Latina, Bugara… Daleko gušće su naseljene oblasti na jugu i gradovi Carigrad i Solun. Kuga je odnela između jedne četvrtine i jedne trećine stanovništva.
Po rečima istoričara Siniše Mišića, profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, do demografskog porasta srpskog življa dolazi od druge polovine 11. do sredine 14. veka.
Pored kuge, Srbe u 14. veku desetkuje i slaba država posle smrti cara Dušana:
“S jedne strane, na srpske zemlje upadaju Turci, pljačkaju i pale, vlada glad. S druge, 30 godina plamti unutrašnji rat i cvetaju sukobi između oblasnih vlastelina”, rekao je Mišić.
Kad se obrade svi sačuvani turski defteri, znaće se orijentaciono koliko je srednjovekovna Srbija imala ljudi. Neki projekti su već u toku i računa se da će istraživanja biti završena za pet-šest godina.
Velikih gradova pre najezde Osmanlija bilo je na Kosovu, a najveći je bio Novo Brdo, koji je imao oko 10.000 žitelja. Bio je to jedini ozbiljan grad u unutrašnjosti Balkana – rudarski centar veličine Dubrovačke republike.
Mišić je naveo da je prvi srpski popis, ali nalik na turski defter, sproveo knez Miloš Obrenović, 1834. Prvi pravi popis celokupnog stanovništva Srbi dobijaju tek 1860.
Između 1815 i 1833. Beogradski pašaluk se prostirao do Arilja, Trstenika i Ćuprije, podseća Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja pri Institutu društvenih nauka.
“Pred Prvi srpski ustanak, 1804. godine, Beogradski pašaluk ima oko pola miliona ljudi. Osim Srba, tu su i Vlasi i Romi, a u manjem broju Bugari, Cincari, Grci, Jevreji i Rusi. Turci su tretirani kao stranci”, rekao je Marinković.
Prema pisanju Vuka Karadžića, procene su da je 1813. na tom području živelo 533.000 stanovnika. Popis iz 1834. beleži 678.192 ljudi, od čega 99 odsto čine pravoslavci.
Dve decenije kasnije, kaže Marinković, bilo ih je 998.919. Milion “je prebačen” još pre Berlinskog kongresa. Tako 1874. Srbija ima 1.353.890 duša. U tom periodu Beogradskom pašaluku su prisajedinjeni Loznica, Ivanjica, Raška, Kruševac, Knjaževac, ali ne i Niš, Pirot, Prokuplje, Novi Pazar…
Posle Berlinskog kongresa 1878, do Prvog balkanskog rata, “pristižu” i Niš, Vranje, Pirot, Kuršumlija, a kasnije Negotin, Zaječar, Bosilegrad, Dimitrovgrad…
Na početku 20. veka u Srbiji živi oko 2,5 miliona ljudi, a pred balkanske ratove blizu tri miliona. Posle Prvog svetskog rata, uprkos velikim ljudskim žrtvama od 1.250.000 ljudi, više je stanovnika nego ikad pre – 4,8 miliona. Razlog je jednostavan: teritorija je veća za Vojvodinu i Kosovo. S Vojvodinom dolazi oko 1,5 miliona novih duša, a s Kosovom oko 900.000 …
Pred Drugi svetski rat Srbija je imala oko 6,5 miliona ljudi, a toliko je ostalo i pred sudbonosno “ne” Staljinu, iako je od 1,7 miliona žrtava za vreme rata najviše stradalih bilo srpske nacionalnosti. Ali u Srbiju se doseljavaju iz nerazvijenih krajeva, raste natalitet…
Današnji broj stanovnika (ako se ne računa Kosovo) – 7,2 miliona, Srbija je imala početkom sedamdesetih. Brojke su rasle do početka devedesetih (do 7,8 miliona), a od tada su u konstantnom padu.
Ali kao što su mnogo ljudi odneli ratovi, kuga, difterija i druge epidemije, tako je i porast populacije u vezi pre svega sa migracijama i širenjem teritorija, a ne s visokim prirodnim priraštajem. Kako stvari stoje, situacija se po tom pitanju neće popraviti – procene su da će biti sve gore.
Do 2050, kažu najoptimističnije demografske procene, biće nas oko šest miliona.
“Tada ćemo biti na nivou posle Drugog svetskog rata, što znači da se za sto godina nismo pomerili ni korak napred”, zaključio je Marinković.
Braco Srbi ako ne zelite da vasi unuci uce albanski ili romski, ako ne zelite da umesto u crkvu idu u dzamiju, ako ne zelite da uce kako su njihovi dedovi bili neprijatelji u balkanskim i sveckim ratovima, ako ne zelite da budu manjina u svojoj zemlji, kaja se nece zvati Srbija, ako ne zelite da vas pljuju sto niste imali vise potomaka, onda braco Srbi i sestre Srpkinje u toplu postelju, nema vece srece od dece, ko ima decu shvatice…PS: i ne kukajte teze je bilo nasim dedovima, sada ima svega