“Ali iznad svega on šalje snažan signal za ceo region Balkana. Normalizacija između Srbije i Kosova će staviti tačku na destabilizujuće nacionalističke ambicije”, poručili su Špindeleger i Bilt u autorskom tekstu “EU mora da bude spremna da ispoštuje svoje obaveze”.
Kako su istakli, to je korak unazad za one koji se zalažu za etničke države i one, koji žele da poravnaju stare račune. I lideri Beograda i Prištine pokazali su šta se može postići uz ključni element vizije i političku hrabrost.
“Dogovor između Srbije i Kosova treba posmatrati u širem regionalnom kontekstu. Poruka je ovde jasna: pragmatizam i kompromis – a ne tvrdoglava blokada – jeste način za prevazilaženje prepreka i postizanje dobrosusedskih odnosa. Svim ljudima treba dati opipljive prespektive za bolju budućnost”, ukazuju Špindeleger i Bilt.
“Balkan se približava istorijskoj 2014. godini. Sve oči će biti uprte u region, gde je pre 100 godina atentatom na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu počeo veliki evropski rat. Ali, 2014. godina takođe može da bude istorijska godina u procesu evropskih integracija: uz hrabrost i neophodnu političku volju, 2014. godina će biti godina u kojoj se rešavaju otvorena politička pitanja i ceo region konačno ide napred ka Evropskoj uniji”, poručila su dvojica ministara.
Kako su podsetili, neki su nekoliko koraka ispred, pa čak i blizu postizanja cilja: 1. jula EU će Hrvatskoj, kao 28. članici poželeti dobrodošlicu, a i Crna Gora je već započela pristupne pregovore sa EU.
“Drugi su u poslednje vreme pokazali veliku odlučnost. U aprilu ove godine smo videli revolucionarni dogovor između Beograda i Prištine u vezi sa srpskim stanovništvom na Kosovu. Implementacija se ne može postiči preko noći, a mnoga pitanja ostaju da se reše. Ali svako ko i najmanje poznaje Balkan, zna šta je bilo sporno pitanje i koliko ovaj sporazum predstavlja važan korak napred”, navedeli su ministri i dodali da je sporazum “veliki doprinos normalizaciji odnosa između dve zemlje”.
Špindeleger i Bilt smatraju da posle sporazuma Beograda i Prištine u Skoplju i Sarajevu – kao i u Tirani – treba da obrate pažnju.
“Ako sporazum može biti postignut na osetljivom pitanju modaliteta za srpsko stanovništvo na Kosovu, trebalo bi da bude moguće da se i u Bosni i Hercegovini prevaziđe dug zastoj, reši destruktivni makedonski spor oko pitanja imena, ali i da donese neophodne reforme i sprovede odgovarajuće procese formiranja vlasti u Albaniji”, poručuju oni.
Ako u ovim pitanjima bude postignut napredak, dodaje se u tekstu, EU mora da bude spremna da ispoštuje svoje obaveze: to znači pokretanje pretpristupnih pregovora EU sa Makedonijom, davanje statusa kandidata Albaniji i prihvatanje kredibilne aplikacije Bosne i Hercegovine za ulazak u EU.
Ali, ako napredak ne bude postignut, lideri u Skoplju, Tirani i Sarajevu – kao i oni u Banja Luci i Mostaru – rizikuju da vide njihove zemlje kako zaostaju i trpe teške, kako političke tako i ekonomske posledice u vremenu koje dolazi.
Dvojica ministara na kraju izražavaju nadu da će odlučnost hrvatskih lidera kao i hrabrost i vizija onih u Beogradu i Prištini postaviti primere koje će drugi slediti.
“Sledeće godine bićemo u mogućnosti da obeležimo stogodišnjicu Prvog svetskog rata suprotstavljajući se tragediji prošlosti, obećavajućom evropskom budućnošću za ceo region Balkana”, zaključuju ministri Austrije i Švedske.