“Do današnjeg dana pokrenuto je oko 730 parnica radi naknade štete. Od ukupnog broja podnetih tužbi, u oko deset odsto predmeta doneta je prvostepena presuda. Za materijalnu štetu sudovi dosuđuju iznose od milion i po do dva miliona dinara, a za nematerijalnu oko 500.000 dinara. Još nijedna presuda nije postala pravosnažna”, kaže za Novosti Savka Mangović, zamenik republičkog javnog pravobranioca.
Ako bi sudovi dodeljivali svima najmanji iznos od milion i po dinara, to znači da bi 730 oštećenih samo na ime plata koje nisu primali tokom prestanka funkcije dobilo iz budžeta 1,1 milijardu dinara! A iznos je, kad se doda i naknada za pretrpljene duševne boli, daleko veći.
Većina sudija i tužilaca odlučila se za tužbe posle odluka Ustavnog suda, kojima su usvojene žalbe protiv Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o neizboru. Nosioci pravosudnih funkcija pokušali su prvo da se nagode sa državom, pa pošto nisu dobili nikakav odgovor, „presavili su tabak“ i podneli tužbe.
“Nema sumnje da će država morati da plati prispeli račun za pogreške u reizboru sudija i tužilaca”, priča Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije.
“Samim tim, ukoliko sporovi za nadoknadu štete budu dugo trajali, račun po državu biće veći. Zato je u interesu i države i pravde da se ti sporovi što pre okončaju, da se stavi tačka na pitanje nadoknade, i da ljudi koji su prošli kroz težak period nakon reizbora dobiju pravično zadovoljenje”, rekao je on.
Sa ovim se slaže i Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, ali dodaje da podaci Republičkog pravobranilaštva nisu sasvim tačni. Prema njenim saznanjima, postoje najmanje dve pravosnažne presude, koje su izvršene.
“U međuvremenu, pošto država nema para, apelacioni sudovi, posebno Apelacioni sud u Beogradu, pred kojim je najviše predmeta, zastali su sa potvrđivanjem prvostepenih presuda u korist sudija. A ne bi trebalo jer su u pitanju sporovi iz radnog odnosa, u kojima je predviđeno hitno postupanje”, ističe Dragana Boljević.
Ona dodaje da najveću odgovornost za iznos koji će država morati da plati sudijama i tužiocima snose državni organi, pre svega Visoki savet sudstva, čiji članovi nisu do danas promenjeni, a nisu ni odgovarali.
“Izvršna vlast je dve godine sarađivala sa tim Vrhovnim savetom sudstva, iako ih je pre toga kritikovala. Da sudije i tužioci neće ove godine dobiti naknade jasno je bilo još sa predlogom budžeta, kojim, kao ni rebalansom, nije predviđena ta obaveza države. U međuvremenu, neki mediji napali su sudije da kolegama sudijama dodeljuju odštete. To se negativno odrazilo na nosioce pravosudne vlasti, koji su sada u strahu da nepristrasno sude, pa im je lakše da odlože predmet, nego da ga presude”, kaže Boljević.
ojadite ovu drzavu svi vi koji ste od strane iste osteceni, dakle, svi do suda u strazburu jer je dosta vise da nas sopstvena drzava u svakom pogledu sikanira, jer kad gradjani treba nesto da plate u vidu dazbina i racuna, to mora redovno a kad drzava svoje obaveze treba da izvrsava onda taj princip ne vazi.
Treba nadoknaditi sve sto nisu mogli da uzmu sto su uzimali dok su radili.
Posto licno znam “ucinak”jednog znacajnog broja ovih sudija,dobro bi bilo pogledati dokumentaciju na osnovu koje su smenjeni,sagledati njihov ucinak nakon povratka,i videcete koje su to stetocine i neradnici.Kada bi neko kvantifikovao njihovu ukupnu stetu prema klijentima,bilo bi smesno njihovo “potrazivanje”prema Drzavi.