“Građani Srbije se bore za nešto više od sopstvene budućnosti. Oni se suprotstavljaju globalnoj ekspanziji autoritarne vladavine. Vašingtonu i Briselu bi bilo dobro da stanu uz njih”, napisao je Smelcer u tekstu “Trenutak obračuna sa srpskom korupcijom” objavljenom na sajtu Fridom hausa.
Smelcer navodi da su protesti u Srbiji deo mnogo šireg obrasca u Jugoistočnoj Evropi, gde građani odbacuju laž da su represija i korupcija neophodna cena političke ili društveno-ekonomske “stabilnosti”.
“Od Beograda do Skoplja i Sofije, ljudi zahtevaju više od smene pojedinačnih političara. Oni žele sistemske reforme koje će obezbediti odgovornost i sprečiti nove tragedije”, naveo je Smelcer.
On je istakao da demokratski partneri Srbije treba da pozovu njeno rukovodstvo da rešava dugotrajne probleme u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i integritetom izbora.
“Ako vlast predsednika Aleksandra Vučića uspe da uguši trenutni protestni pokret i da ne bude značajnih reformi, to će poslati opasnu poruku drugim potencijalnim autokratama da mogu da unište institucije kojima treba da podnose odgovornost i da ignorišu nezadovoljstvo građana bez međunarodnih posledica. Još važnije, takav ishod bi poslao poruku svetu da aktivisti i obični ljudi koji teže da žive u slobodnom i pravednom društvu, više ne mogu da računaju na podršku SAD, EU i drugih demokratskih sila”, ocenio je Smelcer.
Kako se protesti šire i intenziviraju, ostaje pitanje da li će međunarodni akteri stati uz one koji se bore za demokratsku odgovornost, navodi Smelcer i podseća da lideri EU tek sada počinju da kritikuju srpske vlasti posle višemesečnog ćutanja.
I kritike s druge strane Atlantika takođe su bile ograničene. Spoljnopolitički zaokret Vašingtona ka pristupu “Amerika na prvom mestu”, pomešane poruke o promovisanju demokratije i o korupciji u organizacijama koje primaju američku razvojnu pomoć, ohrabrile su vlasti Srbije koje su brzo iskoristile priliku da opravdaju racije u organizacijama civilnog društva.
Smelcer piše da će SAD i EU, ako žele da ojačaju bezbednost i prosperitet u sopstvenim zemljama, morati da podstaknu potencijalne partnere i saveznike da poštuju vladavinu prava i osnovne slobode.
“Davanje prednosti kratkoročnim ciljevima i ekspeditivnosti u odnosima sa Srbijom, umesto demokratskim principima, ohrabriće potencijalne autokrate širom regiona i primoraće demonstrante koji traže podršku demokratskih sila da svoju borbu nastave sami, što će na kraju dovesti do manje slobodnog i manje stabilnog kontinenta”, istakao je Smelcer.
On piše da je koncentracija moći u rukama predsednika Vučića i njegove Srpske napredne stranke omogućila raširenu korupciju, a da je tragedija u Novom Sadu bila samo “katalizator erupcije dugogodišnjeg negodovanja javnosti zbog endemske korupcije”.
“Institucije koje treba da spreče takve katastrofe, od regulatornih tela do pravosuđa, sistemski su urušavane i njihova uloga je postala da štite vladajuću elitu, umesto da služe javnosti”, ocenio je Smelcer.
Vlasti u Srbiji, dodaje, umesto da odgovore na legitimne zahteve građana, pokušavaju da uguše nezadovoljstvo predstavljajući demonstrante kao strane plaćenike, organizujući policijske racije u prostorijama nevladinih organizacija i vršeći pritisak na nezavisne medije.
“Godine korumpirane i nesposobne vlasti dovele su do sve većeg javnog nezadovoljstva. Međutim, umesto da se pozabavi zahtevima za odgovornošću, srpska vlada pribegava poricanju, zamagljivanju i otvorenoj represiji”, piše Smelcer.
Demonstranti sada zahtevaju ne samo pravdu za poginule u Novom Sadu 1. novembra, nego sistemske reforme, uključujući ukidanje kontrole vladajuće partije nad javnim servisom, istinsku nezavisnost tela za borbu protiv korupcije i slobode i fer izbore.
“Degradirani sistem krivičnog pravosuđa ne samo da nije uspeo da kazni korupciju na visokom nivou, nego je služio i kao instrument korumpiranih, pri čemu se kritičari režima suočavaju sa pravnim uznemiravanjem”, naveo je Smelcer.
On je dodao da se policija i bezbednosne službe šalju da zastrašuju demonstrante, zbog čega se prijavljuju slučajevi proizvoljnih hapšenja i prekomerne upotrebe sile, sudovi koji su puni lojalista vlasti rutinski odbacuju slučajeve koji se odnose na korupciju u vladajućoj stranci, dok su demonstranti i pripadnici opozicije na meti izmišljenih optužbi.
Sa urušavanjem institucija odgovornosti i eskalacijom represije, dodaje Smelcer, građani Srbije praktično nemaju drugi demokratski put da poprave stanje osim masovnih protesta.