On je u intervjuu za Večernje novosti rekao da se “odluka za zabranu pokreta “Naši” mora zasnivati isključivo na kontradiktornom postupku”.
“Republičko javno tužilaštvo je obavezno da Ustavnom sudu prezentuje sve činjenice i dokaze na osnovu kojih se pouzdano može utvrditi da su ispunjeni ustavni razlozi za zabranu udruženja građana ‘Naši’. U tom postupku RJT se nalazio u istoj poziciji kao u svakom drugom krivičnom postupku kada, podižući optužnicu predstavlja redovnom sudu činjenice i dokaze na osnovu kojih smatra da postoji krivična odgovornost osobe koju procesuira”, rekao je on za Novosti.
Na primedbu da se iz odluka Ustavnog suda se vidi da tužilaštvo, koje bi trebalo da inicira krivične postupke protiv njih, radije presavije tabak i traži zabranu, bez ijedne presude, Slijepčević kaže da je Tužilaštvo odavno moralo da reaguje i u odnosu na spiskove, koji su se u međuvremenu pojavili.
“Moralo se utvrditi ko su osobe koje su zapalile zastavu AP Vojvodine, koja je Ustavom propisan simbol te pokrajine. To su protivpravni akti pojedinaca koje nadležni organi moraju sankcionisati pre nego što Tužilaštvo podnese novi predlog Ustavnom sudu za zabranu rada udruženja čiji su oni članovi. Iz istih razloga nema nijednog izvinjavajućeg razloga što RJT nije reagovalo ni na mnogo ozbiljniji pokušaj podrivanja ustavnog poretka RS. Reč je o proklamacijama jedne vojvođanske partije koja zvanično, u svom obraćanju javnosti koje mediji prenose, iskazuje svoj stav da će Vojvodina biti posebna država koja će se graničiti sa Srbijom, da će njen statut biti njen ustav”, rekao je on.
Slijepčević je rekao da ni u vreme prethodne vlasti nije bilo pritisaka ili ucena, a nema ih ni danas. “Naprotiv. Moram da pohvalim izjave većine zvaničnika koji su komentarisali odluke US, i bili jedinstveni u stavu da se one bespogovorno moraju izvršavati. To je dobra poruka da se Srbija sa predizbornih obećanja političkih partija iskreno okreće putu jačanja vladavine prava”, dodao je on.
Na pitanje zbog čega je bilo potrebno dve i po godine da Sud utvrdi da li je predsednik VKS Nata Mesarović izabrana u skladu sa Ustavom, on je rekao da se “kvartalnim planovima rada uređuju prioriteti, te da su oni prošle godine bili žalbe neizabranih sudija i tužilaca”.
“Kada se taj postupak okončao, US se okrenuo i drugim važnim predmetima, pa i inicijativi za ocenu ustavnosti člana 102. stav 5 Zakona o sudijama. Moram da naglasim da je još 22. decembra 2011, dakle, u vreme prethodne vlade, na sednici suda razmatran predlog sudije izvestioca da nema mesta vođenju postupka za ocenu ustavnosti ove odredbe. Međutim, taj predlog nije prihvaćen, jer je većina sudija smatrala da postoji osnovana sumnja u ustavnost osporene zakonske odredbe. To je jedan od očiglednih dokaza da US ne postupa po željama bilo koje vlasti, jer su se tog decembra sudije glasanjem izjasnile protiv predloga odluke koja bi u tom trenutku odgovarala tadašnjoj vlasti. Ovaj većinski stav suda rezultirao je donošenjem rešenja o pokretanju postupka, 9. oktobra 2012, a potom i usvajanjem odluke da je ta odredba zakona neustavna”, rekao je Slijepčević.
Na pitanje kad će na red doći Statut Vojvodine on je rekao da je Sudija izvestilac sproveo prethodni postupak i pripremio referat za pripremnu sednicu suda o osporenim odredbama Statuta AP Vojvodine.
“Na temelju tog referata US će utvrditi sporna ustavna pitanja za javnu raspravu. Time će se steći sve pretpostavke za donošenje meritorne odluke u ovom predmetu”.