Šešelj, koji je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93, nedavno je od Tribunala zatražio odštetu od 12 miliona evra, tvrdeći da je u pritvoru zadržan protivpravno i neosnovano duže od 11 godina.
U pritvoru Tribunala Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je obelodanjena optužnica protiv njega.
Odgovarajući na Šešeljev zahtev tužilac Matijas Markusen podvukao je da je pritvor “i dalje zakonit” zato što je zasnovan na nalogu suda i optužnici za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Tužilaštvo podseća da su u Šešeljev pritvor uračunate i tri kazne za nepoštovanje suda u ukupnoj dužini od 54 meseca.
Po tužiocu Markusenu, Šešelj, koji se brani sam, “nikada nije čak ni pokušao da ispuni uslove za privremeno oslobađanje”. Kada je nedavno raspravno veće, na svoju inicijativu, pokrenulo proceduru za privremeno oslobađanje, Šešelj je “ponovo odbio da se povinuje uslovima koje je veće smatralo neophodnim”.
“Šešelj, stoga, ostaje u pritvoru. Njegov zahtev za odštetu zbog navodno protivpravnog i neosnovanog pritvora zbog toga valja odbiti”, zaključio je zastupnik optužbe.
Statut i pravilnik Tribunala, inače, ne predviđaju obeštećenje optuženih iz bilo kog razloga, a sud, kao institucija UN, uživa i imunitet.