Selaković je sat i po poslanicima predstavljao devet zakonskih predloga iz te oblasti, među kojima je i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim se uređuje postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiriju potraživanja izvršnih poverilaca, postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.
Novim zakonom menja se naziv izvrštelja koji će u buduće biti javni izvršitelji, a koji će za taj posao morati da imaju položen i ispit za izvršitelje i pravosudni ispit.
Njime se ponovo, kako je objasnio Selaković, uvodi žalba, koja je ukinuta zakonom iz 2011. godine, a prigovor se zadržava.
“Žalba je koncipirana kao instrument snaženja zakonitosti i ujednačavanja prakse sudova, pa je zato samo izuzetno predviđena i to samo pritv onih rešenja suda i u jednom slučaju rešenja izvršitelja koja imaju najvažnije posledice po postupak izvršenja ili obezbeđenja”, rekao je ministar.
Žalbi, prema ministrovim rečima, ne prethodi prigovor, već se direktno izjavljuje na prvostepenu odluku, a rešenje o izvršenju pobija se direktno žalbom.
Selaković je rekao da su razlozi sporosti postupka ostali i posle donošenja zakona 2011. godine i da su nastavili da žive pod drugim imenom i drugim oblikom, a da je poverilačka i izvršna javnost je sve više ljuta.
“Bitnijeg ubrzanja postupka nema. Ovaj zakon iz 2011. jeste najslabiji zakon koji je donet od 2000. godine. Pun je ozbiljnih nedostataka zbog kojih izvršni postupak ne može da se vodi ujednačeno i zakonito. Izvršni postupak mora da teži između brzine i zakonitosti”, rekao je Selaković.
Poslanici paralelno sa tim razmatraju i izmene zakona o javnom beležništvu, o uređenju sudova, o sudijama, o javnom tužilaštvu, o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca, o Pravosudnoj akademiji i o sudskim taksama, kao i predlog za ratifikaciju sporazuma Vlade Srbije i Vlade Poljske o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Govoreći o predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu, Selaković je rekao da njih nameću akcioni plan za sprovođenje reformi pravosuđa i za poglavlje 23.
Pored ostalog, njima se, objasnio je Selaković, uvodi novina da Ministarstvo pravde pre određivanja datuma početka javnog beležnika obavlja kontrolu ispunjenosti tehničkih uslova, a pomera se starosna granica za obavljanje poslova javnog beležnika sa 65 na 67.
Uvodi se i nova kategorija javno beležničkih saradnika i uređuju njihove nadležnosti.
Kada su u pitanju izmene Zakona o sudskim taksama, ministar je rekao da su dvostruko smanjene taksene obaveze za građane i pravna lica u izvršnom postupku.
Prema njegovim rečima, taksa se uvek smanjuje kada izvršenje sprovodi izvršitelj, a ne sud, te da veliko smanjenje uloge suda i prilično povećanje uloge izvršitelja nalaže da se taksa smanji.
Ministar je raspravu o tom zakonskom predlogu iskoristio i da iznese podatak da se 60 odsto sudskih taksi koje nisu dobrovoljno plaćene najčešće nikada ne plate i da Poreska uprava taj posao ne obavlja, jer je reč za nju o malim iznosima.
“To je ozbiljan novac za opremanje sudova i tužilaštava i stvaranje znatno boljih uslova za rad naših službenika”, istakao je Selaković.