Naveo je da članice te organizacije treba da poštuju principe Helsinškog završnog akta i posvete se očuvanju multilateralizma, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Šef srpske diplomatije je poručio da moraju biti spremni na kompromis u otklanjanju ili bar smanjenju bezbednosnih rizika, a da u tim naporima multilateralizam treba da bude najznačajniji instrument.
“Izbijanjem novih i zaoštravanjem postojećih konflikata, kao i stalnim pojavljivanjem dodatnih izazova, situacija se usložnjava. Uprkos našim naporima godinama unazad, dalje produbljivanje jaza, nedostatak političke volje i otvorenosti za uključivanje u konstruktivan i suštinski dijalog doprinose podrivanju temelja na kojima je ova organizacija izgradjena”, kazao je Selaković.
Podsetivši da se približava pedeseta godišnjica usvajanja Helsinškog završnog akta, Selaković je naglasio da treba imati u vidu da je taj dokument, u vreme Hladnog rata postavio deset osnovnih principa regulisanja odnosa medju državama i time učinio da svet bude bolje i bezbednije mesto.
“Uveren sam da bi trebalo da pokažemo veću odgovornost za budućnost organizacije, političku volju i spremnost na dijalog i kompromise, uz poštovanje principa i obaveza iz ovog značajnog dokumenta, kao i onih koje su preuzete učešćem u radu Oebsa”, naveo je Selaković.
On je ocenio da, uprkos izazovima i nagomilanim problemima sa kojima se organizacija danas suočava, čvrsti temelji, razvijeni mehanizmi i njena fleksibilnost, jesu jasan pokazatelj da ona ostaje dragoceni instrument kolektivne i sveobuhvatne bezbednosti.
Srbija je u protekle dve decenije, kako je objasnio, maksimalno koristila ekspertsku podršku Oebsa u procesu sveobuhvatnih reformi u društvu, a saradjuje i sa Misijom OEBS na Kosovu.
Ponovio je i da je Srbija posvećena evropskim integracijama i regionalnoj saradnji kroz konkretne ekonomske i infrastrukturne projekte.
“Sa druge strane, želeo bih da izrazim duboku zabrinutost i žaljenje povodom bezbednosne situacije na Kosovu tokom ove godine, koju su obeležili povećani broj etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih na pripadnike srpske zajednice, kao i institucionalna diskriminacija, napadi na verske objekte SPC i podrivanje ekonomske održivosti srpske zajednice u Pokrajini”, kazao je Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da, i pored napora koje je Beograd uložio u proces dijaloga i ispunjavanje obaveza proisteklih iz Briselskog sporazuma, političari iz Prištine do sada nisu pokazali spremnost da ispune svoje obaveze.
“Umesto toga, povlače unilateralne poteze, insistiraju na svojoj agendi tzv. državnosti i već duže od osam godina odbijaju da sprovedu obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština, koju srpska zajednica na Kosovu vidi kao garanciju svog opstanka u Pokrajini”, naveo je Selaković.
Selaković: Odnosi Srbije i Španije veoma dobri
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je danas u Stokholmu izjavio da su odnosi Srbije i Španije veoma dobri i da bi nedavno intenziviran politički dijalog trebalo održavati.
On je u razgovoru na marginama Ministarskog saveta OEBS sa španskim kolegom Hoseom Manuelom Albaresom Buenom rekao da je važno dalje unapređivati obostrano korisne ekonomske saradnje, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Šef srpske diplomatije je sagovornika upoznao sa ekonomskom situacijom u Srbiji i makroekonomskim pokazateljima koji potvrđuju da, kako je naveo, Srbija u poslednje dve godine po kumulativnom rastu u samom evropskom vrhu i da je apsolutni lider u regionu po privlačenju stranih investicija, piše u saopštenju.
Selaković je naglasio da je za Srbiju dragocena podrška koju joj Španija pruža u procesu evrointegracija i zahvalio na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.
Kada je reč o Kosovu, srpski ministar je španskog kolegu informisao o toku dijaloga Beograda i Prištine i pomenuo “višegodišnje odbijanje Prištine da sprovede jedinu preuzetu obavezu i omogući formiranje Zajednice srpskih opština”.
Takođe je informisao sagovornika i o, kako je naveo, porastu broja etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu i stalnim pokušajima Prištine da “jednostranim potezima izazove destabilizaciju regiona”.