Savić: EU sekira što Kinezi preko Srbije ulaze na EU tržište

Savić navodi da se ‘iza brda nešto čudno valja’ i da je jasno da Hestil nije došao u Srbiju samo zbog Železare već da su oni i ranije to radili – izabrali bi poziciju, a Srbija je pogodna za ulazak na evropsko tržište i tu je osnovni problem.

On je primetio da, u tom smislu, postoji nesrazmera u ponašanju, da EU ima dvojne aršine, jer su Evropljani, kako je rekao, ranije prodavali Kinezima svoje kvalitetnije i konkurentnije proizvode, a sada kad Kinezi nude isto, EU to naziva dampingom.

Takođe, smatra on, možda ne bi imali ništa protiv da je Hestil rešio da kupi čeličanu Tata stil u Velikoj Britaniji.  

“Možda bi, da je Hestil njima ponudio, ne privatizaciju nego i neki drugi način podrške, zažmurili na oba oka i prihvatili da Hestil dođe i spasi njihovu kompaniju”, kaže Savić u izjavi Tanjugu.

 On je naveo da je dva miliona tona čelika godišnje, koliko se očekuje da će iznositi maksimalna proizvodnja Železare, simboličan iznos u odnosu na to što Kina proizvodi godišnje više od 850 miliona tona čelika.

“Dva miliona tona godišnje čelika iz Železare kap je u moru. EU ne gleda, na našu žalost, blagonaklono na ulazak Kine u EU preko Srbije”, istakao je Savić u izjavi Tanjugu.

On međutim, ne isključuje mogućnost da je istraga slučajno pokrenuta u trenutku kad je kineski partner preuzeo Železaru Smederevo.

Savić navodi da nije iznenađen što je EK pokrenula istragu, jer se i ranije u sličnim situacijama isto ponašala, ali ga iznenađuje što se ona odnosi na prethodni period – od 1. jula 2015. do 30. juna ove godne. U tom periodu je, podsećanja radi, na čelu Železare Smederevo bio profesionalni menadžment HPK inženjering Petera Kamaraša.

Profesor, takođe, naglašava da EU ima pravo da se bori protiv dampinga prema svojim članicama, ali da je Srbija u ovom trenutku daleko od članstva. 

“Mi smo tek kod prvih poglavlja i to onima koji nemaju veze sa industrijskom politikom. Da li moramo, budući da smo još daleko od članstva, da poštujemo sve ono što EU očekuje od članica? Pogotovo što je sprovodila antidampinške procese u nekim zemljama članicama, gde se baš i nije proslavila”, rekao je on.

Savić je naveo primer, Mađarske i Poljske koje pružaju snažan otpor, koji će, smatra on, nakon Bregzita biti još više rasprostranjen.

On je naglasio da nijedna od pet zemalja u kojima je pokrenuta istraga, Srbija, Iran, Brazil, Rusija i Ukrajina, nisu članice EU, pa ne vidi šta bi EU mogla da uradi.

Savić je dodao da ne bi bio nikakav problem da su istragu pokrenuli prošle godine na osnovu S SP-a prema kome EU možze da kontrolise da li država na nedozvoljen način ulaže novac u razvoj Železare.