Novo istraživanje Ipsosa, koje je sprovedeno u saradnji sa Udruženjem za javno zdravlje Srbije i Laboratorijom za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu u julu i avgustu mesecu, pokazuje da zabrinutost građana za sebe i bližnje u vezi sa zaražavanjem koronavirusom raste u odnosu na period maj-jun, dok je skoro 70% građana zabrinuto zbog pojave i širenja delta soja koronavirusa u Srbiji.
Dr Iris Žeželj, vanredna profesorka na katedri za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu navodi da je važno razumeti da ljudi koji do sada nisu vakcinisani ne čine homogenu skupinu. Među njima su najbrojniji oni koji su uplašeni i od virusa i od vakcine i odlažu donošenje odluke (ovo su ljudi zabrinuti sa svoje zdravlje kojima treba pomoći da donesu informisanu odluku i razumeju da odlaganje nije bezbedna opcija – da je svaki dan koji provode nevakcinisani zapravo dan kada su potencijalno izloženi virusu); druga grupa pogrešno procenjuje da za njih virus nije previše rizičan (u ovoj kategoriiji najviše je mladih ljudi koji se uzdaju u svoj imunitet ili zdrav stil života – njima treba pomoći da ova uverenja koriguju); konačno, postoje i oni koji su rešeni da se ne vakcinišu i njihov broj je stabilan, kreće se oko 10%.
Marija Petrović, doktorantkinja Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da, iako vidimo da zabrinutost oko virusa raste sa pogoršanjem trenutne epidemiološke situacije, broj vakcinisanih građana se ne menja značajno već neko vreme. Zato je važno da se vakcinacija vrati u prvi plan komunikacije i da se ističe kao najefikasnije rešenje za borbu protiv virusa, uključujući i delta soj.
Broj protivnika vakcinacije nije veliki i ne raste, ali je potrebno motivisati grupu koja još nije donela odluku ili je donela ali je nije realizovala. Procenat onih koji tvrde da im vakcina medicinski nije preporučena je stabilan i neočekivano visok, kada se uzmu u obzir zvanične preporuke – i ovo je grupa kojoj se treba posebno obratiti. izjavio je Predrag Kurčubić, direktor Ipsos strategic marketing
Većina građana ispravno opaža COVID-19 kao rizičniji od vakcine, ali i dalje imamo visok procenat onih koji pogrešno opažaju vakcinu kao podjednako rizičnu ili rizičniju od COVID-19, čak 36%. Najveći broj onih koji opažaju vakcinu kao podjednako rizičnu kao i bolest je u grupi mladih, zbog čega naročito treba raditi na razbijanju pogrešnih percepcija rizika u ovoj grupi.
Doktor Dragoslav Popović je izjavio da je ovo zabluda koja ljude košta i života i zdravlja a sve nas udaljuje od povratka u normalan život. Ne možete očekivati da će se neko odlučiti za vakcinaciju ako veruje da je rizik od vakcine veći od rizika od bolesti od koje vas vakcina štiti. Jednačina je postavljena naglavačke, a stvar je jednostavna – virus nosi rizik, vakcina ga odnosi.
Istraživanja su sprovedena od 19. do 22. avgusta i od 15. do 18. jula na reprezentativnimm uzorcima punoletnih građana Srbije (1008 ispitanika u avgustu i 1006 u julu), korišćenjem kombinovane mix-mode tehnike za prikupljanje podataka (telefonske i online ankete). U saopštenju su prikazani i podaci iz istraživanja koje je Ispos sa svojim partnerima sprovodio od februara do jula. Ipsos od pojave koronavirusa svakog meseca prati zabrinutost građana na reprezentativnom uzorku.
Detaljni rezultati
Većina građana Srbije jeste zabrinuta oko pojave i širenja delta soja koronavirusa u Srbiji, dok trećina nije.
Većina punoletnih građana Srbije je donekle ili veoma zabrinuta zbog pojave i širenja delata soja koronavirusa u Srbiji. Građani stariji od 60 godina značajno su više zabrinuti u odnosu na opštu populaciju, dok među muškarcima i građanima mlađim od 44 godine ima značajno više onih koji nisu zabrinuti.
Građani su uglavnom spremni da preduzmu neke mere da bi se zaštitili od delta soja koronavirusa
Većina odraslih u Srbiji su spremni da preduzmu neke mere da bi se zaštitili od delta soja koronavirusa, i to pre svega da nose maske u zatvorenom, vakcinišu se i drže fizičku distance u odnosu na druge. Mladi uzrasta od 18 do 29 godina u značajno manjoj meri navode vakcinisanje kao jednu od mera (18%).
Zabrinutost građana za sebe i bližnje u vezi sa zaražavanjem koronavirusom raste u odnosu na letnje mesece
Nakon što je tokom maja, juna i jula dostignut određeni plato u odnosu na zabrinutost od zaražavanja koronavirusom, u avgustu broj zabrinutih građana ponovo raste. Žene, građani iz ruralnih oblasti, oni sa osnovnim i nižim obrazovanjem, kao i građani stariji od 60 godina, češće navode da su veoma zabrinuti za sebe i bližnje u vezi sa zaražavanjem koronavirusom.
Velika većina vakcinisanih građana bi primila treću dozu vakcine, kada bi im to bilo dostupno i preporučeno
Više od četiri petine vakcinisanih tvrdi da bi primili treću dozu vakcine, dok svaki deseti vakcinisani građanin ne bi primio treću dozu.
Otvoreni protivnici vakcinacije su još uvek stabilno malobrojni, ali je potrebno motivisati grupu koja još nije donela odluku ili je donela, ali je nije realizovala.
Procenat onih koji tvrde da im vakcina medicinski nije preporučena je stabilan i neočekivano visok, kada se uzmu u obzir zvanične preporuke – i ovo je grupa kojoj se treba posebno obratiti. Ovako visok procenat ukazuje na to da se građani oslanjaju na zastarele ili pogrešne kontraindikacije, zbog čega je važno stalno jasno komunicirati aktuelne preporuke i kontraindikacije, kojih je zapravo malo.
Većina građana ispravno opaža COVID-19 kao rizičniji od vakcine.
Iako većina građana smatra da je COVID-19 rizičniji od vakcine, i dalje postoji nešto više od trećine građana koji pogrešno percipiraju vakcinu kao podjednako rizičnu ili rizičniju od COVID-19 i ovaj trend je stabilan.
O istraživanju
Istraživanja su sprovedena od 19. do 22. avgusta i od 15. do 18. jula na reprezentativnimm uzorcima punoletnih građana Srbije (1008 ispitanika u avgustu i 1006 u julu), korišćenjem kombinovane mix-mode tehnike za prikupljanje podataka (telefonske i online ankete). U saopštenju su prikazani i podaci iz istraživanja koje je Ispos sa svojim partnerima sprovodio od februara do jula. Ipsos od pojave koronavirusa svakog meseca prati zabrinutost građana na reprezentativnom uzorku.
Podaci su ponderisani tako da struktura realizovanog uzorka na najbolji mogući način odražava demografski profil odrasle populacije prema najnovijim populacionim podacima i procenama.
Tamo gde se rezultati ne zbrajaju do 100 ili se čini da je „razlika“ +/- 1 veća/manja od stvarne, to može biti posledica zaokruživanja, davanja više odgovora ili neprikazivanja odgovora „ne znam“ ili “odbijam da odgovorim”.
Izračunata marginalna greška je +/- 3.24 procentnih poena.
Za više informacija o ovom saopštenju za javnost molimo vas kontaktirajte:
Predrag Kurčubić
direktor, Ipsos strategic marketing
predrag.kurcubic@ipsos.com
Dušan Malešević
istraživač, Ipsos strategic marketing
dusan.malesevic@ipsos.com
Anja Ivanović
istraživač, Ipsos strategic marketing
anja.ivanovic@ipsos.com
dr Dragoslav Popović
predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije
popovicteam@gmail.com
Dr Iris Žeželj
vanredna profesorka Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
izezelj@f.bg.ac.rs
Marija Petrović
doktorantkinja Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
marija.petrovic@f.bg.ac.rs
O Ipsosu
Ipsos je treći po rangu u globalnoj istraživačkoj industriji. Prisutan je u 87 zemalja sa više od 16 000 zaposlenih, što nam omogućava da izvodimo projekte istraživanja u više od 100 zemalja. Ipsos je osnovan u Francuskoj 1975. godine, a vode ga profesionalci specijalizovani za istraživanja. Oni su sagradili čvrstu grupaciju koja obuhvata različite oblasti: istraživanje medija i advertajzinga; istraživanje u marketingu; upravljanje odnosom sa klijentima i zaposlenima; istraživanja javnog mnjenja; prikupljanje i isporuka podataka putem mobilnog telefona, online i offline.
Ipsos se nalazi na listi Eurolist – NYSE-Euronext. Kompanija je deo SBF 120 i Mid-60 indeksa i kvalifikovana je za Deferred Settlement Service (SRD).
ISIN code FR0000073298, Reuters ISOS.PA, Bloomberg IPS:FP