Rumunija blokira kandidaturu Srbije?

List Danas prenosi da su najviši srpski zvaničnici dobili ovu vest diplomatskim kanalima iz Bukurešta koji minut pred dolazak šefa nemačke diplomatije Gida Vestervelea u Beograd, u četvrtak kasno po podne.

“Rumuni su najavili blokadu kandidature zbog vlaškog pitanja. To je bacilo debelu senku pred ionako vrlo teške razgovore s Vesterveleom o statusu kandidata“, rekli su sagovornici Danasa, najavljujući da će odmah stupiti u intenzivnu komunikaciju s inače prijateljski nastrojenom Rumunijom, jednom od pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Šta je suština problema

Rumunske vlasti su prethodnih godina periodično kritikovale srpske vlasti zato što priznaju Vlahe kao posebnu zajednicu a ne kao Rumune i što navodno nemaju ista prava kao Rumuni iz srpskog Banata. Srbija na to odgovara da oni  sami sebe nazivaju Vlasima.

Tako je u maju prošle godine predsednik odbora za spoljnu politiku Senata rumunskog parlamenta  Titus Korlaceanu ocenio da Srbija krši evropske norme, međunarodne obaveze i sopstvene zakone o pravima nacionalnih manjina.

Korlacean je to saopštio posle susreta sa delegacijom lidera rumunskih zajednica iz Srbije –  Predragom Balaševićem, Draganom Demićem, Zavišom Žuržom i sveštenikom Bojanom  Aleksandrovićem. 

Predstavnici rumunske zajednice iz Srbije su tada predstavili “teškoće sa kojima se  suočavaju u  dobijanju prava na očuvanje i afirmisanje rumunskog identiteta” i istovremeno ukazali na “pritiske i  zaštrašivanja rumunske zajednice” iz Timočke krajine od strane srpskih vlasti. 

Delegacija rumunske zajednice iz Srbije navela je podršku srpskih vlasti u formiranju i funkcionisanju  dva odvojena nacionalna saveta rumunske manjine, ali i da vlasti i dalje prave “veštačku razliku” između rumunske zajednice u Srbiji i “Vlaha”, kao da se radi o različitim identitetima.

Korlacean je u maju 2011. rekao da je ovakav stav “suprotan duhu saradnje i posebnim političkim  odnosima između Rumunije i Srbije” i da je “teško objasniti i prihvatiti taj stav srpskih vlasti koje su, bar  na parlamentarnom nivou, izbegle dijalog na tu temu”. 

Te akcije nisu u skladu sa stalnom podrškom koju je tokom godina Rumunija pružila Srbiji, “uključujući  u teškim momentima za Beograd kao sto je podrška evropskog puta Srbije i pridruživanja Evropskoj uniji”, izjavio je tada predsednik odbora za spoljnu politiku Senata. 

Šest meseci kasniej, u novembru 2011. Titus Korlaceanu je boravio u Beogradu i tada izjavio da Rumunija podržava evropski put Srbije, a prema saopštenju srpskog parlamenta, nije imao primedbe na položaj Rumuna ili Vlaha.

Kako je saopšteno, u razgovoru predsednika odbora za spoljne poslove Srbije i Rumunije, Dragoljuba  Mićunovića i Titusa Korlaceanua, konstatovano je da su bilateralni odnosi dve zemlje prijateljski i bliski.

“Za dve susedne zemlje poseban značaj ima poštovanje prava rumunske manjine u Srbiji i srpske manjine u Rumuniji, što dodatno spaja dve države”, saopšteno je.  Kako je tada navedeno, u razgovoru je  konstatovano da u Srbiji postoji puna sloboda nacionalnog izjašnjavanja i da sve nacionalne  manjine, kao i rumunska, uživaju sva Ustavom zagarantovana prava i slobode. 

Koincidencija?

Istovremeno kada se pojavila informacija da bi Rumunija mogla da blokira kandidaturu,  poslaničke grupe prijateljstva iz Srbije i Rumunije za pitanja nacionalnih manjina sastale su se u Bukureštu radi  pronalaženja najboljih rešenja za Srbe u Rumuniji i za Rumune u Srbiji.

Delegaciju iz Srbije sastavljenu od Srba i Rumuna predvodio je predsednik poslaničke grupe  prijateljstva Siniša Stamenković. 

Na sastanku sa rumunskim poslanicima i senatorima odlučeno je da na predstojećem sastanku grupa  prijateljstva koji će biti održan u Beogradu, bude formirana parlamentarna mešovita grupa zadužena za  
pitanja nacionalnih manjina.

Predviđeno je da se članovi parlamentarnih grupa prijateljstva konkretno bave pitanjem nacionalnih  manjina u Srbiji i Rumuniji, a to znači i analize na terenu i razgovori sa predstavnicima manjina.