Prema Đelićevoj tvrdnji, taj uslov je dodat zaključcima usvojenim u ponedeljak na sastanku Saveta ministara EU.
U zaključcima se, međutim, navodi da “Savet podseća da će Dijalog i sporazumi postignuti kroz Dijalog (Prištine i Beograda) i dalje biti od presudne važnosti za obe strane u njihovom daljem napretku ka ostvarivanju evropske perspektive”.
Regionalno predstavljanje Kosova jedna je od tema dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, oko kojeg još nije postignut sporazum. Sporazum je do sada postignut o matičnim knjigama i katastru, diplomama, slobodi kretanja i upravljanju prelazima.
Đelić je naveo da je Beograd saglasan sa zahtevom da se uklone barikade na Kosovu, ali da se ne može ignorisati Rezoluciju 1244.
Barikade se ne pominju direktno u zaključcima ali se navodi da “Savet pridaje veliku važnost neometanom ostvarivanju mandata Euleksa i Kfora”.
Ðelić je upozorio da su pred Srbijom dani dodatnih pritisaka da bi dobila status kandidata, ali da, kako je rekao, vlasti u Beogradu treba da ostanu hladnokrvne i posvećeni evropskom putu.
“Nadam se da će u petak na Savetu EU biti prepoznata demokratska Srbija kao pravi partner, u suprotnom to bi značilo da se sama konstrukcija Evrope do temelja promenila”, rekao je Ðelić i najavio da će i sam biti u Briselu u petak, a da je na vlastima u Beogradu da se bore do poslednjeg minuta.
“Takođe, na evropskim partnerima je da dokažu da im je stalo do Srbije kao ravnopravnog partnera, da se Srbiji ne postavljaju uslovi koji se nisu postavljali nijednoj drugoj zemlji, da se od nas ne traži tačno ono na šta ne možemo pristati”, rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
Srbija je, kako je rekao, uradila sve što je Evropska komisija od nje očekivala za dobijanje statusa kandidata, ali je zbog incidenata na severu Kosova jedan mali broj zemalja odlučio da traži još od Srbije.
Prema njegovom mislsjenju, sinoćna žučna rasprava u Briselu, tokom koje su 24 zemlje clanice EU branile pozicije Srbije, pokazuje da se politika Beograda može braniti jer je to politika stabilnosti i mira i konkretnih dostignuća, ali koja, kako kaže, ne dozvoljava se se ključni nacionalni interesi ugroze.
“Tokom jučerašnje diskusije dve zemlje koje su imale najviše argumenata da se oteža evropski put Srbije su zemlje koje imaju vojnike na severu Kosova gde je jedan broj njih i ranjen”, rekao je Ðelić.
On je istakao da nije Srbija ta koja je uvela vojnike u zonu opasnosti i podsetio da je vlada osudila upotrebu sile, izrazila željenje zbog ranjavanja vojnika, kao i zbog ranjavanja srpskih civila.
“Ne može se očekivati od Srbije da nema nikakav uticaj na Kosovu, a da naša zemlja bude odgovorna za sve što se događa na delu naše teritorije na kojoj od 1999. i po Rezuluciji 1244 mi nemamo prisustvo naše pilicije i vojske”, rekao je Ðelić.