Znači da ne očekujete nikakve posledice tog referenduma na međunarodnom planu?
Referendum bi na međunarodnom planu imao posledice ukoliko bi imao presudnu težinu za vlasti u Beogradu, što nije slučaj. Mislim da Beograd ima načina da ga prenebregne. Sa tog stanovišta referendum će ostati pokušaj Srba na severu Kosova da na neki način utiču na svoju poziciju za koju vide da je ugrožena pregovorima koje Srbija vodi sa EU o statusu kandidata.
Rusija je praktično podržala referendum Srba na severu Kosova. Šta motiviše Moskvu na takav korak i kakve posledice mogu biti?
Odluka Moskve da podrži referendum ne začuđuje. Ključni značaj za donošenje te odluke imaju predstojeći izbori u Rusiji, na isti način na koji oni utiču i na stav Rusije prema događajima u Siriji. Putin ipak iza sebe ima većinu glasača, a ta većina, ne treba zaboraviti, podržava stav da Moskva treba da vodi politiku baziranu više na svojim interesima, a manje na “ispunjavanju zahteva” Zapada, pre svega Amerike. Tome je svakako doprineo rasplet krize u Libiji i način na koji je UN Rezolucija, za koju je Rusija glasala, omogućila rušenje Gadafijai instaliranje pro-američkog režima koji će sigurno olakšati učvršćivanje nove američke komande za Afriku. Mnogi u Rusiji ovakav razvoj događaja protumačili su kao poraz ruske diplomatije. Dakle, ovakav stav Rusije prema Kosovu očekivan je i bio bih iznenađen da je bilo drugačije.
Može li se govoriti o mešanju u unutrašnje stvari Srbije budući da i Srbija i Rusija Kosovo tretiraju kao deo Srbije, a da je stav Moskve prema referendumu drugačiji od stava Beograda?
Ne vidim da je stav Moskve prema referendumu veće mešanje u unutrašnje stvari Srbije nego stav drugih međunarodnih činilaca o Kosovu. Odavno Srbija nema više tu političku moć da odlučuje ko i kako može da komentariše njene unutrašnje prilike. Uz to, pitanje nezavisnosti Kosova predmet je debata i razgovora u međunarodnim političkim i stručnim krugovima i dugo će nastaviti to da bude jer se tiče nekih ključnih principa na kojima bi trebalo da se gradi novi, posthladnoratovski međunarodni sistem.
Otkud ovako značajne razlike između Moskve i Beograda u odnosu na referendum?
S jedne strane, Moskva ima problem da razume ne uvek jasan i jednoglasan stav zvaničnog Beograda o budućnosti Kosova. S druge strane, sigurno je da bi u ovom trenutku kada je prilično izložena kritici Zapada, Moskva želela da ima što više simpatija za svoje stavove po međunarodnim pitanjima i da joj ne ide u prilog potpuni gubitak uticaja na Balkanu. Pri svemu, ne treba zaboraviti da nije samo Rusija ta koja ne priznaje nezavisnost Kosova, tu su i neke članice EU, kao i još mnogo zemalja u svetu. Većina tih zemalja nisu se izjasnile o referendumu, ne zato što se možda ne slažu, već zato što ne moraju da se izjašnjavaju. Niko ne žuri da se izloži mogućem pritisku oko kontroverznog pitanja. Referendum, inače, u svetu nije izazvao veliku pažnju i nije bio udarna vest. U žiži su za svet mnogo važnije stvari, poput krize u evrozoni, krize na Bliskom istoku, odnosno građanskog rata u Siriji, i pogotovo napetosti u vezi sa Iranom. Osim toga, članicama EU je jasno da Beograd nije podržao referendum, nastojeći da pokaže da mu je dobijanje statusa kandidata prioritet.
Može li se govoriti o tome da Rusija na severu Kosova pokušava da izgradi neku vrstu rezervnog položaja za svoju balkansku politiku?
Ne mislim da je reč o stvaranju rezervnog položaja. Rusija na ovaj način samo ističe da pretenduje da igra ulogu važnog evropskog igrača. Beograd je poslednjih par godina doživeo mnogo kritika od onih koji su ga podržavali zbog svoje nejasne spoljnopolitičke strategije. Na primer, odustajanje Beograda u poslednjem trenutku od sopstvene rezolucije o Kosovu u Ujedinjenim nacijama loše je primljeno i u Moskvi i Pekingu. Otuda je jasno zašto se Rusija ne usteže da, umesto da se konsultuje sa Beogradom i uskladi stav, kako je to inače uobičajeno u diplomatiji, sama izlazi sa svojim mišljenjem. Drugo je pitanje koliko to odgovara zvaničnom Beogradu kojem je status EU kandidata važan predizborni adut.
Kako će ovakav stav Rusije uticati na Brisel i Vašington i na njihov odnos prema Beogradu?
Briselu je poznato da je Beograd bio protiv referenduma. Može Rusija da kaže šta hoće, Brisel neće misliti da je Beograd tu nešto kriv. Brisel, osim toga, u ovom trenutku ne tretira Rusiju kao važnog regionalnog igrača, smatra da je njen uticaj na događaje na Balkanu ograničen i marginalan. Koliko takav stav prema Rusiji i njeno potpuno ignorisanje može da ima i negativne posledice za Srbiju i region u bliskoj budućnosti, to je druga priča.
Da li to znači da referendum ne ugrožava izglede da Srbija dobije status kandidata?
Mislim da je, i sa referendumom i bez njega, kandidatura nerealna. Za očekivanje je nekakva lingvistička egzibicija u stavu EU koja bi mogla da se tumači kao odlaganje odluke, a ne odbacivanje. To bi bio izraz odnosa u EU, ali i želje Brisela da podrži vladajuću koaliciju u Srbiji na predstojećim izborima.Čak i da se Beogradu nedvosmisleno, u šta sumnjam, da zvaničan status kandidata, to ne znači da iko u EU misli da će Srbija zadugo ući u Zajednicu. Setite se samo primera Turske.
A ukoliko bi Beograd ubrzao prilagođavanje politike prema Kosovu stavovima Brisela i Vašingtona?
U Briselu je jasno da Beograd radi maksimalno što može da bi se prilagodio, ali da ne može pred izbore da ide uz nos javnom mnjenju u Srbiji. Jasno je takođe kada je u pitanju generalno usaglašavanje zakonske regulative da je Srbija više učinila od bilo kojeg kandidata u poslednjih trideset godina. Ali, zbog problema koje EU trenutno ima u Briselu u ovom trenutku, i verovatno za dugi niz godina, osim u slučaju nagle promene ravnoteže na Bliskom Istoku, ne postoji raspoloženje za proširenje, pogotovo kad to podrazumeva presecanje „balkanskog čvora“, iako taj čvor nije tako komplikovan kakav je bio samo deset godina ranije.