Šefovi izbornih štabova te četiri partije rekli su medijima da je postignuta sagalasnost i da nijedna od njih ne uđe u koaliciju s Tačijevom DPK.
U nedelju je na prevremenim parlamentarnim izborima, prema još preliminarnim rezultatima, pobedila DPK, međutim, lideri četiri partije Albanaca koje će biti u novom sazivu Skupštine Kosova danas su se dogovorili da onemoguće da funkciju premijera u narednom cetvroogdišnjem mandatu obavlja lider DPK Hašim Tači.
Prema ustaljenoj šemi, predsednik Kosova dužan je da mesto premijera prvo ponudi partiji koja ima najviše glasova u parlamentu, u konkretnom slučaju Hašimu Tačiju.
Mandatar za premijera dužan je da u roku od 15 dana pred skupštinu izađe s predlogom o sastavu vlade.
Za izbor vlade potrebna je prosta većina – 61 glas od 120 poslanika. Ukoliko mandatar to ne obezbedi, predsednica Kosova u roku od 10 dana imenuje novog mandatara iz partije koja je na izborima osvojila drugo mesto po broju glasača.
U ovom slučaju, to bi trebalo da budu DSK i njen lider Isa Mustafa, međutim, koalicija koja je danas formirana, u kojoj je i DSK, može predložiti drugog manadatara – Ramuša Haradinaja.
Ovaj sporazum otežava formiranje Vlade Kosova pošto DPK i manjine ne mogu obezbediti 61 glas poteban za izbor vlade i premijera.
Neočekivan dogovor su potpisali Ramuš Haradinaj, Isa Mustafa i Fatmir Ljimaj, kaže izvori lista “Ekspres”, a ostali mediji navode i da će takvu vladu podržati Samoopredeljenje Albina Kurtija.
Prema dosad prebrojanim glasovima (99,87 odsto) koje je CIK objavio na veb sajtu, DPK Tačija vodi sa 30,71 odsto glasova, druga je DSK sa 25,75 odsto, treće Samoopredeljenje sa 13,51 odsto, četvrta ABK sa 9,61 odsto i peta je Inicijativa za Kosovo sa 5,24 odsto glasova. S Tačijevom DPK međutim niko nije hteo pa je iz opozicije upućen poziv za udruživanjem i zbacivanjem Tačija s vlasti.
Ko je budući kosovski pemijer
Bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova Ramuš Haradinaj, koji je nakon uniforme obukao odleo i ušao u politiku, bio je pred Haškim tribunalom osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, ali ga je taj tribunal dva puta oslobodio, jer mu je i dva puta sudio.
Umesto po 39 tačaka prvobitne optužnice, novo suđenje Haradinaju i Baljaju vođeno je po šest njih. One su uključivale ubistva i torturu zarobljenika u kampu OVK u Jablanici. Kao i na prvom suđenju, koje je, zbog nedostatka dokaza, završeno oslobađajućom presudom, Tužilaštvo se i u ponovljenom procesu srelo sa sličnim problemima – sa uplašenim svedocima koji su menjali iskaze ili odbijali da svedoče.
Portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinjska izjavila je su sudije pretresnog veća, koje je donelo oslobađajuću presudu, utvrdile da su počinjeni neki zločini za koje moraju da odgovaraju počinioci. Ona je poručila i da postupke za ove zločine treba nastaviti pred nacionalnim sudovima.
“Važno je da se zna da su sudije utvrdile da su počinjeni zločini iz tri tačke optužnice i delimično po jednoj. Od ukupnog broja od 16 navodnih žrtava, optužbe su utvrđene i potvrđene za 11 žrtava”, istakla je Spalinjska u izjavi novinarima.
Nakon izricanja oslobađajuće presude 29. novembra 2012, Haradinajev advokat je izjavio da je njegov klijent od njega tražio da prenese medijima izjavu: “Tražio je od mene da vam kažem da se on vraća na Kosovo, u Prištinu, i da će, uz pristanak naroda, uskoro nastaviti ulogu koja mu pripada, ulogu lidera svoje zemlje. Vodiće vladu koja predstavlja sve građane Kosova, ma koji jezik govorili, ma kog porekla bili. Vreme je za pomirenje.”