Kako se podseća u tekstu, u budžetu za 2025. godinu, koji je skupštinska većina usvojila bez rasprave, za subvencije stambenih kredita nije predviđen ni dinar, a kamoli 400 miliona evra, koliko je Vučić rekao da će država izdvojiti za te namene.
Navodi se da je i bez dodatnog vanrednog troška već planiran minus u budžetu od 2,7 milijardi evra, pa bi realizacija najave o subvencionisanom učešću za kredite, mogla značiti novo zaduživanje i povećanje deficita na 3,1 milijardu evra.
O brzini kojom je osmišljena ideja o jeftinim stambenim kreditima za mlade, kojom je, ističe se, pokušao da umiri, odnosno kupi studente, svedoči i to što je za manje od 38 sati, od obraćanja javnosti do gostovanja na RTS-u, Vučić tri puta smanjivao iznos učešća.
“Najpre je rekao da po novoj šemi za stan od 48 kvadrata, vredan 75.000 evra, učešće više neće biti 20 odsto ili 15.000 evra, već samo 2.250 evra, da bi ga sutradan smanjio na 1.000, a potom na samo 750 evra ili jedan odsto vrednosti stana”, preneo je Radar.
Ističe se da je problem i što stan po prosečnoj ceni od 1.550 evra po kvadratu postoji samo u Vučićevoj računici, jer je prema Indeksu cena stanova za treći kvartal ove godine Republičko geodetskog zavoda srednja cena novoizgrađenih stanova u Beogradu 2.180 evra, u Novom Sadu 1.960 i u Nišu 1.700 evra i samo se u Kragujevcu srednja cena kvadrata od 1.480 evra uklapa u predsednikov model.
Navedeno je i da ti stambeni krediti, uz obilnu državnu pomoć, za mlade nisu skoro ništa povoljniji od stambenih kredita koje banke u Srbiji već nude svojim klijentima.
Uz pretpostavku da je prva računica bazirana na učešću od 2.250 evra i da je tako predsednik izračunao da će kupci stana od 75.000 evra u prvoj godini plaćati ratu od samo 121 evro, od druge do kraja šeste 200 evra, a od sedme do 40. godine 333 evra, ispada da će ukupan trošak kredita sa učešćem biti 151.565 evra, piše Radar.
Dodaje se i da to nije ukupni trošak kredita, jer će paralelno sa kupcem, država u prvih šest godina izdvajati dodatnih 91 evro mesečno ili ukupno 6.552 evra.
“Ako nova šema podrazumeva da će se iz državne kase obezbediti i ostatak do 20 odsto učešća, onda bi takav zajam koštao još 14.250 evra, pa bi sve zajedno, kupac i država do kraja perioda otplate za stan od 75.000 evra morali da plate između 158.117 i 172.367 evra”, piše Radar.
Naglašeno je da, osim što je nepovoljnija od postojećih kredita, na brzinu skrojena šema omogućava i razne manipulacije, koje je vlast očito previdela.
U tekstu se navodi da bi mnogi mladi koji nemaju stan mogli da se odluče za takve kredite, kako bi uštedeli na kiriji u prvih šest godina otplate, a da bi onda, kada im se sedme godine poveća rata kredita, mogli da raskinu ugovor sa bankom.
“I šta vlast misli da će neko odlučiti kada se suoči sa izborom da li narednih šest godina da samo za kiriju za dvosoban stan iskešira skoro 50.000 evra ili da uzme kredit za stan na koji će u tom istom periodu da plati tek nešto više od četvrtine te sume? U prvoj godini 12 rata po 121 evro, narednih pet još 60 po 200 evra ili ukupno 13.452 evra. A u trenutku kad im, u sedmoj godini, rata za kredit poraste na 333 evra, niko ih ne može naterati da nastave sa otplatom i sprečiti da raskinu ugovor sa bankom. Do tada će samo na kiriji uštedeti oko 36.500 evra”, piše Radar.