Puhovski je u izjavi agenciji Beta ocenio u Beogradu da će se pre ili kasnije pokazati da su tužbe neosnovane s pozicije propisa, odnosno načela koja se odnose na zločin genocida.
“Svega drugoga je bilo, genocid će biti malo teže dokazati”, rekao je Puhovski pred početak konferencije “Sudbina demokratije: Globalni izazov, lokalna (ne)reagovanja”, priređen povodom deset godina rada Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
On je kao primer naveo to da se u Hrvatskoj zaista dogodio genocid u Škabrnji, malom mestu u zadarskom zaleđu gde je ubijeno 68 ljudi što, po njegovim rečima, ne bi bilo dovoljno za presudu za genocid.
“Tamo je ubijeno ‘samo’ 68 ljudi, i nakon Ruande i Srebrenice 68 ljudi prosto više nije kvantitet za genocid. To je problem”, naveo je Puhovski
Izrazio je uverenje da u postupku po tužbama za genocid Srbije i Hrvatske neće biti presuda za genocid, istakavši da je on, nasuprot većini drugih, za to “da stvar traje što duže jer je to jedan od načina da se ljudi podsećaju na sve svinjarije koje su se dogodile”.
Vlasti u Srbiji i u Hrvatskoj pokušavale su da se ponašaju tako da se zanemari ono što se dogodilo i da se gleda u budućnost, rekao je Puhovski navodeći da on nema ništa protiv toga da se gleda napred, ali da smatra da se mora gledati i nazad.
Po njegovim rečima, ako suočavanje s događajima iz prošlosti ne ide na drugi način, onda će ići na teži način u kojem suđenja za genocid imaju svoju ulogu.
Upitan o mogućim posledicama koje će suđenje imati na odnose Srbije i Hrvatske, Puhovski je ocenio da takvih posledica neće biti.
“Nikakve posledice to nema po bilateralne odnose. Bilateralni odnosi zavise od toga na koju nogu se digne neko od funkcionera jedne i druge strane, to se više puta pokazalo”, naveo je on.
Odnosi Srbije i Hrvatske, kako je rekao, ne zavise više od rata, niti od ekonomije jer bi se inače svi drugačije ponašali, niti zavise od zdravog razuma.
Ti odnosi, po rečima Puhovskog, zavise od toga da se shvati, pre svega, da je najveći udarac za odnose te dve zemlje u poslednjih 15 godina činjenica da je Hrvatska ušla u Evropsku uniju (EU).
Kako je rekao, u okviru toga treba napraviti dogovor o jednoj vrsti, sa pozicije EU, “državno organizovanog šverca” kojim bi se pomoglo Srbiji da se kroz Hrvatsku “prošvercuje” na tržište EU i da se pomogne Hrvatskoj da ostane u CEFTA području koliko je to moguće.
Srbija i Hrvatska, kako smatra Puhovski, treba i da jedna drugoj pomognu po pitanju nestalih osoba. Ukazao je da u toj oblasti ima još mnogo nejasnoća, a primer je to da srpska strane ne daje podatke što je hrvatska strana uzela kao povod za zahtev da se ukine ćirilica.
“U ovom trenutku situacija je znatno lošija nego pre šest meseci, potpuno nezavisno od bilo čega vezanog za suđenje, nego o tome da političari na obe strane zaista nisu sposobni da se ponašaju kao državnici, tako da se u nekom trenutku i protiv većine javno izjasne za budućnost”, zaključio je Puhovski.
Srbija će se morati suočiti sa dokumentima koje je dostavljala međunarodnom sudu u Hagu protiv Gotovine i drugih hrvatskih državljana.Takvih dokumenata ima na stotine kilograma, ali je Srbija imala dogovor sa Carlom Del Ponte da zacrni markerom i prekrije ono što joj je odgovaralo da se ne sazna. Za te potrebe suđenja Hrvatima to je moglo tada tako proći, ali sada kada se pokrene postupak po osnovu tužbe protiv Srbije i kada se zna da ti dokumenti postoje, morat će se otkriti što piše ispod crne crte od markera. To bi mogao biti Srbiji uteg oko noge za ulazak u EU , ako odbije otkiti ono što je mislila da može prikriti. Hrvatska nije imala takav aranžman sa Carlom Del Ponte. Stjepan Mesić je požurio dostaviti Hagu i ono što je traženo i ono što nije, i to bez upotrebe markera. Inače, tužbu protiv Srbije sastavio je osobno Ivo Josipović 1998/99 kada je bio saborski zastupnik i profesor na Pravnom fakultetu.Iz hrvatskih stručnih krugovima moglo se više puta je čuti da je kvalitetno napravljena. Ali svi znamo da će prevladti politički pragmatizam i politička trgovina, ako uopće dođe do povlačenja tužbe/tužbi .Zasada se Hrvatskoj ne žuri, jer ima bolji ucjenjivački kapacitet.