Protest protiv nasilja počeo je u 19 časova u Novom Sadu. Ljudi su se okupili ispred zgrade Pokrajinske vlade i uglavnom nose srpske zastave. Plan je, kako je saopšteno, da posle okupljanja krenu ka mostu „Duga“. Prema najavama organizatora most će biti blokiran na dva sata.
Kako javlja reporter N1 iz Novog Sada, most Duga vodi ka Petrovaradinskoj tvrđavi na kojoj se održava muzički festival Egzit. Plan, kako su najavili organizatori, je da ovaj put neće biti govornika ispred Pokrajinske vlade, već će okupljeni imati dve rute šetnje, jednu u smeru ka gradu, dok će druga krenuti prema Petrovaradinskoj tvrđavi i festivalu Egzit.
Kako su rekli organizatori, odlučeno je da današnji protest „vežu“ za festival Egzit, jer je to, kako su naveli, simboličan gest. Oni su rekli da je za njih Egzit, kada je počeo 2000. godine, bio prozor u slobodu, a da sada predstavlja nešto drugo i da je potpuno izgubio svoj značaj kada je reč o borbi za slobodu.
Prema najvama organizatora, na mostu Duga neće biti blokiran put pešacima već samo motornim vozilima, vozilima Javnog gradskog prevoza ali i vozilima koja treba da dovedu izvođače na Egzit. Kako javlja reporter N1, na dve raskrsnice koje vode ka mostu Duga, prisutni su policajci, pa organizatori veruju da će oni i zaustaviti saobraćaj i vozila usmeravati na alternativne prelaze.
Orgaznizatori Egzita se nisu oglašavali povodom blokade, jedino je stiglo obaveštenje da je ceremonija uručivanja jedne nagrade koja je bila planirana za 19:30 pomerena za 19 sati, ali to se ne dovodi u vezu sa protestom.
U Nišu ističu problem sa pružnim prelazima
Građani u Nišu se okupljaju, a poruka protesta je identična kao u drugim gradovima – da nasilje mora da nestane. Podsećamo, protest u Nišu je prošle subote odložen zbog lošeg vremena, a građani su se i tada okupili ispred Gradske kuće.
Današnji protest počinje ispred Gradske kuće, odakle će građani preko Trga kralja Milana ići do jednog od pružnih prelaza i do Apelacionog suda. U planu je da se oformi blokada pružnih prelaza.
Beta/Sasa Đorđevic
Nišlije ukazuju da su pružni prelazi bezbednosni problem koji traje nekoliko decenija, a da je izuzetno teško poslednjih 15 godina. Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić došao je da podrži Nišlije koje protestuju.
Jagodinci u protestnoj šetnji
Građani su u petak protestovali protiv nasilja i u Jagodini, gde su se okupili na glavnom gradskom trgu i odatle krenuli u protestnu štenju. Glavnom Ulicom knjeginje Milice došli su do Osnovnog suda, potom su prošli pored Skupštine grada gde su uzvikivali „lopovi, lopovi“, „dosta je“ i „ostavke“.
Okupljeni su blokirali kružni tok kod reke Belice, a posle blokade uputiće se ka zgradi Televizije Kopernikus, kako bi ostavili poruke.
Na početku skupa obratila se Suzana Milutinović, profesorka Visoke medicinske škole, koja je poručila da se ne može reći da nismo i sami krivi za sve što nam se dešava, „jer smo okretali glavu i ćutali“.
Jagodinci koji protestuju traže da nasilja ne bude nigde u Srbiji, a posebno ne u Jagodini, gradu kojim već dve decenije vlada jedan čovek – Dragan Marković Palma.
U Vranju treći protest
Nešto posle 19 časova u Vranju je počeo treći protest „Srbija protiv nasilja“.
U centru grada su predstavnici Pokreta Kreni promeni, Pokreta Srce, Demokratske stranke i drugih političkih partija, preneo je Danas.
Treći protestni skup u Vranju protiče bez incidenata, a skup obezbeđuje policija. Najavljena je i šetnja centralnim gradskim ulicama.
Šapčani se okrenuli lokalnim problemima
Građani Šapca su se okupili u centru grada. Posle obraćanja Božidara Katića, krenuli su u protestnu šetnju sa porukom da nasilje mora stati. Oni su se ovaj put „okrenuli“ lokalnim problemima, jer, kako su naveli, nije bilo epiloga za nasilje na šabačkom mostu, nema epiloga o poternicama od pre godinu dana.
„Šetam i nemam nameru da odustanem. Šetnja je nešto što mi pomaže da ostanem normalan i da nikada ne zaboravim žrtve od 3. i 4. maja, a nažalost, žrtava je iz dana u dan u Srbiji sve više. Svi ovi zločini koji su se dešavali proteklih nekoliko dana je nešto što će ostaviti ogroman trag i ožiljak na našem narodi. Plašim se gde će nas sve ovo odvesti. Vlast nije sposobna da shvati šta se u Srbiji dešava. Njih ne zanima šta se dešava i kako se živi, samo ih zanima rejting i onaj deo ljudi koji ih podržavaju. Sve poruke koje šalje vlast šalje samo svojim glasačima da bi održali prvid da još nešto „održavaju“. Predsednik priča o Kosovu samo da ne bi pričao o tome kako njegove mere protiv nasilja nisu dale rezultate, oni jednostavno ne mogu da shvate u koliko je u velikoj opasnosti Srbija“, rekao je novinar Nenad Kulačin.
Čačak protiv nasilja: „Laži se svakodnevno sipaju sa nacionalnih frekvencija“
Čačani su se okupili treći put zaredom u 19 sati kod spomenika Vojvode Stepe, kako bi izrazili nezadovoljstvo nasiljem koje svakodnevno trpe od predstavnika aktuelnog režima, ali i laži koje se, kako kažu, svakodnevno ‘sipaju’ sa nacionalnih frekvencija, piše Nova.rs.
Građanima se obratio profesor književnosti i srpskog jezika iz Ivanjice Miloš Mrdak, koji kaže da više ne može da se trpi nasilje.
„Imamo poznate zahteve našeg naroda, ali ih ima još. Videli smo jučerašnja dešavanja u Skupštini koja su skandalozna. Poslanike, koji su ispod svakog ljudskog dostojanstva, iznosili uvrede ne želim da trpim ni kao građanin, ni kao prosvetni radnik. Neću da budem primer ćutanja zbog njihovih nedela“, poručio je profesor, ističući da svoje đake uči da budu dobri, empatični – pre svega ljudi u pravom smislu reči.
Podsetio je da dolazi iz ivanjičkog kraja, gde ljudi imaju probleme sa poljoprivrednim proizvodima poput maline. „Svakodnevno ih tuče grad sa neba, a ono što ostane ne mogu da plasiraju po realnoj ceni. Dakle, čim su malinari došli u situaciju da prosipaju ‘crveno zlato’ od koga žive znamo da je velika i teška nevolja“, istakao je profesor. Razloga je bezbroj, ovako više ne ide, ne može i ne treba“, zaključio je profesor Miloš Mrdak.
Zaječarci traže da se ponište sve štetne odluke i ugovori
U Zaječaru je u toku četvrti protest protiv nasilja. Građani su se okupili na trgu Nikole Pašića, odakle su krenuli u šetnju centralnim gradskim ulicama do zgrade gradske uprave.
Odbornik grupe građana u zaječarskom parlamentu Uglješa Đuričković je sa protesta poručio da „gradom ne upravlja narod, kako bi trebalo, već da gradom vlada korupcija, nepotizam, krađa i lopovluci“.
„Ljude koji su 50 godina prodavali sir u hali na pijaci vlast je ostavila preko noći bez prihoda, jer su prodali halu. Vlast želi da rasproda sve u gradu kako bi svoje privatne hramove sve više gradili, što je veća njihova imovina to je manja imovina grada. Naš grad je naša dedovina, a ona se čuva i gradi stalno“, rekao je Đuričković.
Sa protesta je zatraženo da predstavnici vlasti u Zaječaru odmah povuku i ponište sve štetne odluke i ugovore koje su potpisali u ime grada, da svi čelni ljudi grada podnesu ostavke i da se u Zaječaru raspišu lokalni izbori.
Okupljeni građani su nosili transparente na kojima je pisalo „Nećemo kamenolom“, „Ne damo Kraljevicu“ „Izdaja“ i uzvikivali su „ostavke“ i „Ničiću, lopove“
Milojko Pantić na protestu u Gornjem Milanovcu
Milanovčani su se četvrti put zaredom u 19 časova okupili u borbi protiv nasilja, odlučni da istraju u svojim zahtevima. Zgađeni su i zgroženi, kako kažu, izjavom ministra Aleksandra Martinovića, koji je rekao da ljudi koji nemaju decu ne treba da pričaju na tu temu.
Njima se obratio sportski novinar i komentator Milojko Pantić, koji je poručio da je aktuelna vlast kriminalna klika. „Njihov šef je rekao da neće nijedan zahtev ispuniti. Oni su zavili Srbiju u crno. Ne postoji veći zločin od streljanja đaka u školi. Vučić mora biti opkoljen i oboren kao Milošević. Njima se mora suditi“, poručio je Pantić.
Iz Zrenjanina pružena podrška policijskim službenicima
U Zrenjaninu je održan protest „Zrenjanin protiv nasilja“ na kome su učesnici pružili podršku policijskim službenicima, piše Danas.
Okupljenim građanima obratila se suspendovana profesorka Zrenjaninske gimnazije Senka Jankov, istakavši da je ona samo jedna od mnogo potlačenih radnika u Srbiji.
„Dok nas ima, nade ima i nadam se da ćemo ostati ovako uporni do ispunjenja zahteva ovog protesta“, rekla je profesorka Senka Jankov i istakla da je njen slučaj duboko povezan s ovim šetnjama i protestima.
Kako je navela, ono što doživljava u svojoj školi je ružno i tužno i slično svemu onome što svi građani Srbije doživljavaju trenutno.
„Odluka u mojoj školi nije donešena, moj status je nerešen. Nažalost, mogo puta radnici kod nas bivaju prepušteni samovolji svojih nadređenih. Pogledajte šta se desilo radnicima Džinsija, koji su otkaze dobili preko Vibera. Retko je kod nas poštovanje zakona, izražavam zato solidarnost sa tri osobe koje takođe prolaze ovih dana kroz ozbiljnu torturu, to su inspektoi Slobodan Milenković, Dušan Mitić i policajka Katarina Petrović i svi oni pokazuju kako i na koji način moramo da se suprostavljamo“, navela je Senka Jankov.
Okupljenim građanima obratio se i glumac Narodnog pozorišta u Zrenjaninu Miljan Vuković, istakavši da učestvuje u šetnjama jer živi u gradu koji 20 godina nije rešio pitanje pijaće vode, jer se u ovom gradu bespravno gradi mastodot od fabrike, izgrđen n plodnoj zemlji koja treba ljude da hrani.
„Živimo u zemlji u kojoj se plantaža droge proglašava za projekat od ržavnog značaja, vlsnik te plantaže šeta po televizijama sa državnom frekvencijom dok se ispituju inspektori koji su taj skandal otkrili. Živimo u zemlji gde se sve prodaje, od fabrika, šuma, do Kosova i to ne za šaku piričn, već za šaku vlasti“, rekao je Vuković.
Branislav Grubački Guta izjavio je da su Zrenjaninci uporni, to su dokazali svih ovih nedelje uporno poručujući vlasti da ne valja.
„Kao što smo čuli, građani i opoziicja ne planiraju da prekinu proteste tokom leta, ja račun da će to tako biti i u Zrenjaninu. Treba pokazati da postoje ljudi koji se ne boje, koji žele promene. Mi imamo razloga za protest, Zrenjanin je u slobodnom padu i mor da se artikuliše neka politička grupacija koja će taj pad zaustaviti“, izjavio je za Grubački.
Okupljeni građani, nakon govora u parku u Maloj Americi, uputili su se u povorci do zgrade MUP Zrenjanin, u znak podrške policijskim službenicima čija imena su nosili na transparentu.