Praznik je ustanovljen u znak sećanja na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.
Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije. U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.
Praznik rada je tokom dugog posleratnog perioda, najmasovnije obeležavan u socijalstičkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih radnika, čiji položaj, zbog ekonomske krize, postaje sve teži.
Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost organizuju danas skup u Beogradu i većim gradovima Srbije.
Prvomajski skup u Beogradu počinje u 12,00 sati na Trgu “Nikole Pašića”, a nakon uvodnih govora okupljeni će se prošetati ulicama u centru grada, kako bi ukazali na siromaštvo, socijalnu nepravdu, ugrožena prava radnika, nezaposlenost…
Manifestacija povodom Međunarodnog praznika rada, 1. maja, biće završena na Trgu Slavija, polaganjem venaca ispred spomenika Dimitriju Tucoviću, osnivaču organizovanog radničkog pokreta u Srbiji i velikom borcu za radnička prava.