Kako je navela na tribini Demokratske omladine u Novom Sadu, u okviru kampanje “Glasam sa 16!”, u srpskom pravnom sistemu postoji jedno odstupanje u odnosu na starost, odnosno punoletstvo, gde je sa 16 godina dozvoljeno sklapanje braka uz saglasnost roditelja.
“To može biti argument da se kaže – kad može da se stupi u brak ako su roditelji saglasni, što onda ne bismo mogli da tražimo saglasnost roditelja za glasačko pravo”, navela je Pajvaččić.
Demokratska omladina kampanjom “Glasam sa 16!” želi da pokuša da se izbori za to da mladi sa 16 godina dobiju pasivno biračko pravo i uključe se u političke tokove, a Dženana Čalaković iz Demokratske omladine navodi da mladi među sadašnjim političarime ne vide svoje predstavnike jer i većina programa političkih stranaka mlade ne vidi kao svoju ciljnu grupu.
“Pre nekoliko dana smo imali konstituisanje narodne skupštine gde imamo pet narodnih poslanika koji imaju manje od 30 godina. Tu se vidi taj negativan trend prisutnosti mladih u skupštini i u svim mogućim institucijama. U prošlom sazivu imali smo devet narodnih poslanika sa manje od 30 godina, što je takođe poražavajuće”, navela je ona.
Srđan Đurić ispred omladine novosadskog odbora Zajedno rekao je da su Belgija i Austrija mladima od 16 godina dali pravo glasa na svim nivoima, dok je u Nemačkoj to dozvoljeno na nekim regionalnim izborima i kao i izborima za Evropski parlament.
Dodao je da vlast davanjem novca mladima pokušava da “ubije taj bunt”, zbog čega je važno raditi na edukaciji i obrazovanju mladih, kao i podizanju njihove građanske svesti.
Laura Pejak iz Centra za društveni napredak ocenila je, iz sopstvenog iskustva u radu sa mladima, da je dobar deo njih zaista zainteresovan za to da se njihov glas čuje i da žele da se uključe u društveni život.
Jedan od najvećih problema sa kojima se mladi suočavaju jeste problem nasilja koje je jako prisutno u srednjim školama, dodala je Pejak, a iz tog problema proizilazi i problem sa mentalnim zdravljem mladih kojim se, kako je navela, niko ne bavi ozbiljno.