U Srbiji je u nedelju potrošeno 129 miliona kilovat časova, čemu su doprineli smanjene potrošnje u industriji i manja potrošnja tokom praznika i vikenda.
Generalni direktor Elektroprtivrede Srbije Dragomir Marković kaže da je smanjenje potrošnje kod građana bilo oko osam odsto a da su isključenja privrede donela prosečnu uštedu od 500 megavata. Prekobilansni uvoz struje je sada, iako smanjen, i dalje veliki i iznosi od 13 do 15 miliona kilovat časova dnevno.
Rast spoljnih temepratura utiče na smanjenje potrošnje, obnavljamo deponije uglja za termoelektrane, a i hidrologija se blago poboljšava, dodao je on.
Marković je naveo da je EPS dodatni prekobilanski uvoz struje za vreme ledenog talasa koštao oko 63 miliona evra, istakavši da će to kompanija kao i uvek morati sama da plati.
Situacija u snabdevanju mazutom i gasom toplana za sada je stabilna.
Generalni direktor EPS kazao je da je smanjena naplata potraživanja od dužnika za struju, ali nije precizirao koliko, već je samo naveo da “naplata nije ispod 80 odsto”. Marković je naglasio da oko 102.000 socijalno ugroženih korisnika u Srbiji već ima povlašćenu cenu struje i da to što neće platiti februarske račune za struju, ne predstavlja veliki trošak za EPS.
On je kazao i da led ne bi trebalo da utiče na rad hidroelektrana. Podsetio je da je EPS angažovao ledolomca na Dunavu još na početku vanredne situacije, ali da Rumunija to nije uradila te joj je zato upućen zvaničan apel.
Prema njegovim rečima, većih problema od otapanja snega i leda mogle bi da imaju termoelektrane u Srbiji zbog nanosa koji mogu začepiti sisteme za hlađenje centrala.
Povećanje nivoa podzemnih voda, kako je dodao, uticaće na rad rudnika sa podzemnom eksploatacijom, a podizanje nivoa reka moglo bi da ugrozi deponije pepela u njihovoj blizini.