“Preovlađuju prijave fizičkog i verbalnog nasilja među decom, ali ima i prijava koje se odnose na diskriminaciju i probleme dece koja su uključena u inkluziju. Nažalost, ima i prijava pretnji roditelja tuđoj deci, kao i nasilja prema nastavnicima”, kaže Tmušić.
Prema njegovim rečima, uvođenje SOS telefona je izuzetno značajno zašto što se na nasilje može reagovati pre nego što eskalira: “Nasilje se dosta skrivalo u školama, krili su direktori, nastavnici, roditelji i sama deca, a sada izlazi na videlo.”
Zavisno od težine prijavljenog nasilja inspekcija ili daje savet kako postupiti dalje ili odmah preduzima mere, što podrazumeva uključivanje nadležnih, od lokalnog inspektora do direktora, ali i stručnjaka iz drugih oblasti.
“Problem nasilja u školama ne može rešiti samo Ministarstvo prosvete, to je državni problem i u njegovo rešavanje se moraju uključiti i centri za socijalni rad i policija, ali i roditelji. Prošla su vremena kada je škola bila izolovana obrazovna ustanova”, kaže Tmušić i dodaje da je autoritet škole urušen i da se mora vratiti.
Na pitanje da li je vršnjačko nasilje indukovano u kući on odgovara da su problematična deca tamo gde je i porodica problematična, ali i da ima sve više zanemarene dece sa kojom roditelji ne razgovaraju pa ne mogu ni znati da li ima problema ili ne, uključujući i nasilje.
Tmušić upozorava i na posledice skrivanog i nekažnjenog nasilja kada ono postaje obrazac ponašanja.
Prema istraživanju UNICEF-a sprovedenog u okviru projekta Škola bez nasilja, dve trećine dece je bar jednom u tri mesaca izloženo nekom obliku nasilja u školi, a 24 odsto više puta. Takođe, 67 odsto dece u kući je izloženo nekom obliku nasilnog disiplinovanja.
SOS telefon 0800 200 201 za prijavljivanje nasilja u školama radi od 12. decembra. Tokom radnog vremena na pozive odgovara stručnjak. Posle radnog vremena pozive beleži telefonska sekretarica.