Cene đačkih izleta i ekskurzija značajno se razlikuju od grada do grada, pa i u školama koje su u komšiluku. Tako se desilo da su đaci škoel na Vidikovcu platili izlet do centra Beograda, sa obilaskom Kalemegdana, Studentskog trga i Etnografskog muzeja, po 1.100 dinara. Za samo 300 dinara više, njihovi vršnjaci doputovali su iz Valjeva i još obišli izložbu ”Svet dinosaurusa”.
Roditelji su nezadovoljni visokim cenama putovanja, ali ipak šalju svoju decu, da ne bi bila odbačena i ismejana, što se dešava učenicima čiji roditelji ne plate ”putovanje”.
Deca su pod pritiskom da prihvate sve što se nudi u školi, da ne bi bila izopštena, koliko god nešto imalo nerealnu cenu, kaže za Novosti Sanja Mićić, mama dečaka iz šestog razreda.
Od 690.000 đaka u Srbiji, oko 60 odsto ih putuje na izlete, ekskurzije i nastavu u prirodu, prema podacima ”Jute”. Oko 88 odsto svih putovanja je u zemlji, a oko 12 odsto u inostranstvu.
Stav ”Jute” je da su cene ekskurzija u Srbiji previsoke, zbog skupog hotelskog smeštaja i toga što roditelji insistiraju da smeštaj ima bar tri zvezdice i da deca dobiju švedski sto. Oni navode da polupansion u Novom Sadu košta od 23 do 27, a u Pragu u istoj kategoriji od 12 do 15 evra.
Jednodnevni izlet do Topole, recimo, koštao je đake jedne beogradske škole oko 2.500 dinara, od čega je 500 dinara po svakom učeniku izdvojeno za nadoknadu nastavniku koji ih vodi. Ista je cena bila i za odlazak u Zasavicu, sa ručkom i vožnjom čamcem.
Izleti u prirodu računaju se kao radni dan, pa ako dete ne ide, mora da pohađa časove kod drugog učitelja.
Od kada je izmenjen pravilnik o ekskurzijama, imamo mnogo manje prijava, kaže za Novosti Velimir Tmušić, načelnik republičke prosvetne inspekcije.
Ceo postupak izbora prebačen je na roditelje, pa nam žalbe stižu uglavnom od turističkih agencija koje su konkurisale, a nisu dobile posao. O ekskurziji odlučuje komisija sastavljena od predstavnika roditelja svih odeljenja i direktora škole. Kada oni donesu odluku, savet roditelja izglasa visinu dnevnice za nastavnike.
Neka putovanja deluju skupo, dodaje Tmušić, jer se ne bira najjeftinija, nego najbolja ponuda.
Tako se prebacuje odgovornost na mame i tate, koji nemaju osnova da se žale, osim ako nisu poštovane sve procedure. Mnogi, ipak, misle da bi putovanja mogla da budu i jeftinija.
Često nas zovu roditelji i žale se da su pri izboru putovanja stavljeni pred svršen čin. Jednostavno, učitelj dođe i kaže koja je destinacija i kolika je cena, komentariše Bojana Selaković iz Udruženja ”Roditelj”.
Ona dodaje da bi trebalo svi roditelji da se izjašnjavaju o ponudama, kako bi deca dobila najbolje.
A, koliko god putovanja bila skupa, za maj su rezervisani svi raspoloživi kapaciteti u zemlji, u kojima može da se odvija rekreativna nastava.