Premijer je, naime, na pitanje da je paradoksalno da težimo Evropi koja nam postavlja uslove koje očigledno ne možemo da ispunimo, ponudio filozofski odgovor: “Da li je paradoksalno ići u školu, obrazovati se, raditi, a znati da jednog dana nećete više biti živi?”.
“Kandidatura, i na kraju članstvo u EU, za nas su značajni, ali je još važnije da naš sistem i vrednosti uređujemo u skladu sa evropskim i da popravljamo naše društvo”, kaže premijer.
U intervjuu za Novosti Cvetković je ukazao da Srbiji nije eksplicitno postavljen uslov da prizna Kosovo, ali da neka od rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima, na kojima se insistiralo, ukazuju da se takav zahtev nalazi u pozadini.
“Mislim da su nakon svega u EU svesni da je to za nas neprihvatljivo. Čini mi se da su pojedine zemlje imale pogrešnu percepciju – da su pritisci ono što nas je guralo na evropskom putu. To apsolutno nije tačno. Sve što smo uradili, uključujući okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, uradili smo zbog nas samih, a ne zato što nas je neko pritiskao. I sada smo pokazali da su pritisci loša taktika, već da je potrebno da se postigne dogovor koji je prihvatljiv za sve”, kaže premijer.
Upitan da li smatra da su ministri Bogdanović i Jeremić odgovorniji od Đelića zbog nedobijanje statusa, premijer je kazao da je problem Kosova nastao desetinama godina ranije. “Taj nasleđeni problem nije stvar samo ove vlade, niti šefa diplomatije i ministra za Kosovo”, smatra Cvetković.
Govoreći o mogućnosti radikalne izmene odnosa Vlade Srbije prema Kosovu, zarad evropskih integracija, Cvetković je kazao da je ova vlada formirana i funkcioniše na prinicpu da su evropske integracije pravac na kojem mora da radi, uz očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu. “Za nekoliko meseci slede izbori i tu će se pojaviti različiti stavovi, neke partije će predlagati novu politiku za Kosovo, drugi će tražiti da odustanemo od Evrope. Ona politika koja bude dobila podršku građana – biće i sprovedena”..
Cvetković je, međutim, dodao da je siguran da će koalicija na vlasti nastaviti da vodi Srbiju i posle narednih izbora a kao razlog za optimizam naveo da proteklih meseci nije čuo nijednu dobru ideju opozicije.
Upitan da li će se menjati zakon i povećavati dozvoljeni nivo javnog duga sa granice od 45 odsto koja bi uskoro mogla biti probijena, Cvetković je odgovorio odrečno i dodao da će ulaskom u 2012. godinu naš BDP porasti, otplatićemo i deo zaduženja, pa će javni dug, u procentima, automatski pasti.