Taj dokument predat je na Radnoj grupi Saveta ministara, koja se bavi pitanjima proširenja. Radna grupa će nakon letnje pauze razmatrati navedeni dokument.
Nacrt pregovaračkog okvira sa Srbijom u narednim mesecima mora jednoglasno da usvoji svih 28 država članica Unije, uvažavajući krajnji rok koji je postavio Evropski savet, tako da pregovori o pridruživanju Srbije najkasnije počnu do januara 2014. Pregovarački okvir mogao bi Beogradu da bude upućen na jesen. Najviši politički predstavnici država članica EU će u decembru na samitu glasati o pregovaračkom okviru, koji uspostavlja principe pregovora, kao i obaveze strana u pregovorima.
Štefan File je prilikom prošlonedeljne posete Beogradu rekao da bi pregovarački okvir trebalo da bude usvojen posle debate, kao i da je cilj da se prva međuvladina konferencija održi najkasnije u januaru.
„Dosta toga je urađeno, ali i potrebno je uložiti i dosta napora da se dođe do prve međuvladine konferencije u januaru ili ranije“, poručio je evropski komesar za proširenje.
Zamke za Srbiju
Večernje novosti pišu da bi u konačnoj verziji pregovaračkog okvira mogle da se nađu brojne “zamke” za Srbiju, tačnije, lista zahteva nekih zemalja članica – od preispitivanja pojedinih privatizacija do pitanja granica. Kako saznaju Novosti, u pregovaračkom okviru, pod tačkom 5, posebno će se apostrofirati dva zadatka: dobrosusedski odnosi i rešavanje pitanja granica.
Uz to, već u nacrt pregovaračkog okvira, koji je komesar za proširenje Štefan File skrojio na 15 strana i poslao u evropske prestonice na usaglašavanje, ugrađena je “tačka 4”, koja podrazumeva da Evropska komisija ili jedna trećina članica u svakom trenutku mogu da zatraže prekid pregovora sa Srbijom.
Kako za Novosti tvrde izvori iz Brisela, nije isključeno da se prilikom izrade pregovaračkog okvira ponovi scenario iz foto-finiša odlučivanja o statusu kandidata, kada su Poljska, Litvanija i Rumunija u poslednjem trenutku “zeleno svetlo” uslovile rešavanjem nekih od otvorenih pitanja koje imaju u odnosima sa Srbijom.
Poljaci su tada tražili vraćanje zgrade ambasade u Varšavi i naknadu za korišćenje, Litvanci su zatezali zbog poništene privatizacije BIP, a Rumuni su zahtevali rešavanje “vlaškog pitanja”. Svi ovi sporovi i dalje su otvoreni, a na njih bi mogli da se nadovežu drugi, pogotovo iz zemalja u okruženju, prvenstveno Hrvatske.
“S obzirom na to da se u EU odluke donose konsenzusom, bojim se da će biti dosta frustrirajućih iznenađenja u nastavku naših integracija, jer će mnoge države isporučivati svoje zahteve, nevezano od onih “opštih”, poput normalizacije odnosa sa Prištinom i reformi pravosuđa. Pa, Hrvati su već pokušali da zaštite svoje interese, tražeći privilegovan izvoz cigareta u Srbiju”, kaže za Novosti profesor međunarodnog prava Predrag Simić.