Tako se potencijalno dovodi u pitanje pravda za oko 800.000 najugroženijih, koji nemaju para ni za advokate, ni za veštake, ni za sudske takse. Naravno, ne idu svi oni na sud, ali nije mali ni broj onih koji godišnje potraže besplatnu pravnu pomoć.
Takvih je oko 5.000. To je, ipak, minimalan broj onih kojima je pomoć zaista i potrebna, jer 65 odsto ljudi čak i ne zna da ta vrsta usluge postoji.
Jedan broj nevladinih organizacija specijalizovao se za pružanje besplatne pomoći osetljivim grupama. Zašto da ih lišimo tih usluga, pita se Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
On dodaje da će ovo verovatno rešiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali je pitanje kada će se on naći pred parlamentom. Pored toga, od preko 160 lokalnih samouprava, ove službe za pomoć postoje samo u 45. Njima se javljaju socijalno ugroženi, izbeglice, interno raseljeni, penzioneri…
Cilj novog ZPP je ubrzanje postupaka, kaže za Novosti pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić:
Smanjili smo broj ljudi koji mogu biti punomoćnici pred sudom jer smo do sada imali dosta nadripisara i onih koji zastupaju svoje prijatelje, a koji su neuki. Ovim želimo da obezbedimo željeni nivo kvaliteta zastupanja. U pripremi je i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji će pomoći siromašnima i onima iz ranjivih grupa stanovništva, po principu pravičnosti.
Ustav Srbije kaže da se nivo ljudskih prava ne sme spuštati ispod dostignutog nivoa, a član 85 ZPP ugrožava pravo na jednakost ljudi pred zakonom, tvrdi međutim Milan Antonić iz Jukoma.
Niko ne želi da uzme advokatima hleb iz usta, ali civilno društvo mora da očuva osnovna ljudska prava.
A ona će posebno biti ugrožena ženama i deci žrtvama nasilja, dodaje Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva:
Najjeftiniji izlazak na ročište je oko 7.000 dinara. Najveći broj žrtava nasilja koji nam se obraća ne može sebi da priušti tako duge i skupe parnice.
Zato je grupa nevladinih organizacija udružena u Koaliciju za pristup pravdi već podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti ZPP.
Ako se Ustavni sud bude rukovodio direktivama EU, odbaciće ovu inicijativu, smatra predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević. Direktiva EU iz 2006. preporučuje da ljude pred sudom zastupaju isključivo advokati, da bi se brže i stručnije došlo do pravde. Siromašni i dalje mogu sami da se brane i da dobiju besplatnu pravnu pomoć.