“Zbog kašnjenja sa donošenjem Zakona o javnom informisanju i medijima, može se desiti da medijsku reformu dočekaju samo oni mediji koji su i dalje u svojini različitih nivoa državne vlasti i finansiraju se iz budžeta. Ovo bi dodatno ugrozilo pluralizam mišljenja i ideja, do čega već i dolazi zbog ubrzanog gašenja privatnih medija, naročito na lokalu”, kaže ona za Danas.
Nikolić Solomon kaže da su prema Medijskoj strategiji prethodne vlade, predlozi medijskih zakona trebalo da budu spremni za Skupštinu u martu ove godine.
“Međutim, zbog složenosti medijske scene, kao i komplikovane materije koju je zakonski trebalo urediti, rad na izradi zakona je išao sporije nego što je očekivano. Nekoliko meseci je izgubljeno i zbog rekonstrukcije Vlade i promena u Ministarstvu kulture”, navodi sagovornica Danasa.
Ona kaže da je u ovom momentu teško spekulisati kako će izgledati budući model finansiranja javnih servisa, jer relevantni zakoni još nisu u skupštinskoj proceduri.
“Ono što predstavlja opasnost u budžetskom finansiranju je otvaranje vrata za uticaj vlasti na uređivačku politiku. Biće teško uskladiti stroge zakonske odredbe o trošenju novca poreskih obveznika sa imperativom da država obezbedi operativnu, finansijsku i svaku drugu nezavisnost javnih servisa. Što se tiče posledica po građane, najgori mogući scenario bio bi povratak na vreme državnih televizija kao promotera vladajuće politike. Građanima Srbije potrebni su javni servisi koji će ih informisati profesionalno i nepristrasno, vodeći računa o javnom interesu, a ne o interesu političkih elita”.
Prema njenim rečima, s obzirom na činjenicu da je državni budžet već preopterećen, postoji bojazan da je teško obezbediti sredstva koja bi garantovala makar i goli opstanak javnih servisa RTS i RTV u sadašnjem obimu.
“Jasno je, takođe, da novac iz budžeta neće moći da reši infrastrukturne i probleme viška zaposlenih, kao ni da omogući dugoročno planiranje programske produkcije, koja bi kvalitetom i sadržajem ispunila njihove zakonske obaveze i potrebe građana. Ukoliko se usvoji predloženo finansijsko rešenje za RTV i RTS, potrebno je da ono bude dugoročno, stabilno i usklađeno sa realnim potrebama javnih servisa”.
Nikolić Solomon dodaje da se misija OEBS zalaže za primenu evropskih standarda i najbolje prakse u izboru načina finansiranja javnih servisa.
“U Evropi preovlađuje model koji uključuje prihode od pretplate i ograničene komercijalne aktivnosti, jer on pruža najveći stepen nezavisnosti javnim servisima. Da bi ovaj model bio uspešan, neophodno je uspostaviti efikasan sistem naplate pretplate. Iskustva iz regiona nam govore o tome da se jednom ukinuta pretplata teško vraća. Ukoliko se usvoji rešenje o budžetskom finansiranju, makar i privremenom, biće neophodna snažna politička volja i podrška građana za ponovno uvođenje pretplate. Sigurni smo da će građani Srbije prepoznati značaj svojih javnih servisa i neophodnost finansiranja medijskih sadržaja koji nisu podložni komercijalnim i političkim uticajima, već interesu javnosti. Za to nam je potrebna svest o medijima koji su značajni kao kiseonik za zdravo društvo”, kaže ona.