Realizacija plana zavisiće od kadrovskih resursa kojima raspolažemo. Poznato je da zbog nedostatka prostora institucija radi sa daleko manjim brojem saradnika od onog koji je utvrđen aktom na koji je saglasnost dala Narodna skupština, rekao je Šabić za Večernje novosti.
Po okončanju postupka, poverenik, po pravilu, obaveštava javnost o uočenom stanju, kršenju zakona i o merama koje je tim povodom preduzeo. Da li su i kakve nepravilnosti uočene u MUP, Šabić još ne može da obelodani, jer postupak nije završen, pošto policija ima zakonski rok da odgovori na izveštaj koji je sačinio tim poverenika.
Ista procedura biće i sa BIA, MSP i NBS, s tim što će u nekim retkim slučajevima određene informacije, pre svega iz bezbednosnih razloga, ostati skrivene od šire javnosti.
MUP je izabran za nadzor zato što spada u krug subjekata s najvećim brojem zbirki podataka o ličnosti. U registar poverenika prijavio je 97 različitih zbirki, a postupak nadzora obuhvatio je 24 organizacione jedinice, od kabineta ministra do Sektora za vanredne situacije, odnosno 61 nižu organizacionu jedinicu.
Na pitanje koliko često stižu pritužbe običnih građana da je prekršen zakon i da im je narušena privatnost, poverenik objašnjava da i dalje stiže više pritužbi u vezi sa slobodnim pristupom informacijama, ali je uočljiv trend buđenja svesti i u vezi sa pravom na zaštitu privatnosti:
“U prvoj godini nakon stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (2009) registrovano je 83 predmeta, u 2010. godini 250, lane 727, a za prva dva meseca ove godine više od 270. To znači da će ih do kraja godine verovatno biti preko 1.500”, objašnjava Šabić, i dodaje da je kršenja bilo u svim oblastima: zdravstvu, školstvu, unutrašnjim poslovima, izborima, video-nadzoru, biometriji, neovlašćenom snimanju i prisluškivanju, neovlašćenom praćenju, takozvanom direktnom marketingu…