Nakon donošenja odluke o potvrđivanju mandata, narodni poslanici polagaće zakletvu da će predano, pošteno, savesno i verno Ustavu obavljati svoju dužnost, da će braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode, i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi.
Kako pišu Novosti, deo oko očuvanja suvereniteta i celovitosti Srbije, uključujući Kosovo, nije ušao u “poslaničku zakletvu”, jer je na to, po Ustavu, već obavezan svaki državni funkcioner.
U tekst zakletve koju će ubuduće polagati, zbog opiranja većine parlamentarnih stranaka, u tekst zakletve, pored moralne, nije ubačena i materijalna odgovornost tj da za nesavestan rad odgovaraju i finansijski.
Sekretar Skupštine Veljko Odalović kaže da praksu zaklinjanja ima većina zemalja sa dugom demokratskom tradicijom, i da je ona i u tim zemljama etički čin.
“Ne smeta mi što se u tekstu ne pominje Kosovo, jer se njegova odbrana podrazumeva za svakog Srbina. Bolje bi bilo da se poslanici zaklinju da će poštovati istoriju i tradiciju naše zemlje”, kaže nam Željko Ivanji, poslanik G17.
On smatra da je ideja o zaklinjanju na materijalnu odgovornost loša, kao i menice koje su pojedine stranke uvele za svoje poslanike, kako bi ih obavezali da ne menjaju stranački dres.
“odbrana (Kosova se) podrazumeva za svakog Srbina” — ko kaže? To je čista nebuloza. Ima i nas Srba koji želimo koliko-toliko dobre odnose sa svim susedima Srbije, uključujući i Kosovo (ili Albaniju, ako/kad se Kosovo ujedini sa njom), ali i buduću Bošnjačku Republiku (nakon raspada “BiH” i ujedinjenja Srpske sa Srbijom).