Olgica i Milan Zarić podneli su tužbu protiv Republike Srbije, tačnije Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema rečima njihovog punomoćnika, advokata Ksenije Popović, pošto je presuda postala pravosnažna, početkom aprila su republičkom javnom pravobraniocu podneli predlog za mirno rešavanje spora.
Međutim, kako naglašava, u zakonskom roku od 60 dana nije stigao odgovor, pošto se MUP nije izjasnio povodom zahteva i samog kritičnog događaja. Zbog svega navedenog stekli su se zakonski uslovi za podnošenje tužbe, a navedeni iznos, između ostalog, podnet je imajući u vidu i činjenicu koji novčani iznos je Srbija isplatila drugoj državi radi zaštite interesa građana.
Prvobitno, Raičević je bio osuđen na sedam godina zatvora, ali je Apelacioni sud ukinuo presudu i postupak vratio na početak. Posle ponavljanja suđenja, u maju prošle godine, doneta je presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina. Nekoliko meseci kasnije, Apelacioni sud je preinačio odluku i Raičeviću smanjio kaznu na deset godina zatvora, čime je stavljena tačka na ovaj postupak.
Raičević je optužen da je u martu 2009. godine u uračunljivom stanju, svestan svog dela, u Zarića pucao sa veoma male udaljenosti. Do tog incidenta je došlo posle policijske potere zbog prolaska vozila na crveno svetlo u kom je Zarić sedeo na mestu suvozača. Neposredno nakon ovog incidenta policija je saopštila da je Zarić ubijen posle policijske potere, pošto se opirao hapšenju, jer nije želeo da izađe iz vozila i otimao se s policajcem oko pištolja.
Sud je utvrdio da je Raičević ubio Zarića dok je bio na službenoj dužnosti, tako što je izašao iz policijskog džipa „pajero“, repetirao pištolj CZ 99, prišao vratima suvozača „pežoa 307“ gde je sedeo Zarić i naredio mu da izađe. Kad je Zarić izašao, pucao mu je u glavu sa udaljenosti od pet centimetara i ubio ga na licu mesta.