Optuženi su tadašnji načelnik Resora DB Radomir Marković, načelnik beogradskg centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, rekao je tužilac za organizovani kriminal Tanjugu Miljko Radisavljević.
Oni su optuženi za krivično delo teško ubistvo.
Marković se tereti da je to delo izvršio u podstekavanju, a ostali su optuženi kao saizvršioci, precizirao je tužilac.
Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković je u zatvoru u Požarevcu na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Na osnovu dokaza koji su prikupljeni u toku istrage, kao i koje je prikupio istražni sudija u prethodnom krivičnom postupku tužilaštvo je, prema rečima Radisavljevića, zaključilo da postoji opravdana sumnja da su Marković, Radonjić, Romić i Kurak 11. aprila 1999 u Svetogorskoj ulici 35, (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, iz niskih pobuda ubili Slavka Ćuruviju.
Ubistvo je izvršeno u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.
Predloženo je da se Kuraku sudi u odsustvu, rekao je tužilac, a da se Romiću i Radonjiću produži pritvor za do još 30 dana, što je sud i prihvatio i produžio im pritvor za još 30 dana.
Prema rečima Radisavljevića, sada sledi postupak preispitivanja optužnice. “Očekujem da će ona uspešno proći tu proceduru i da ćemo nakon toga u roku od 30 dana imati zakazan glavni pretres i da će početi suđenje povodom tog zločina”, rekao Radisavljević.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Ključni svedok u ovoj istrazi nakon čijeg iskaza su uhapšeni oprtuženi 13. januara ove godine je nekadasnsji pripadnik DB, odnosno komadant jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija.
Ulemek je na svoju inicijativu, bezuslovno, 8. januara dao iskaz tužilaštvu u kom je detaljno ispričao svoja saznanja o toj likvidaciji.
Optužnica je prosleđenja specijalnom sudu u Beogradu čije krivično vanpretresno veće treba da odluči da li je tuzilaštvo podnelo dovoljno dokaza na osnovu kojih ona može da je potvrdi.
Ukoliko je sud potvrdi, odbrana će imati mogućnost da uloži žalbe Apelacionom sudu, koji će doneti konačnu odluku o stupanju optužnice na pravnu snagu.
Tek nakon toga, uslediće zakazivanje pripremnog ročišta, a potom i glavnog pretresa (suđenja) u tom postupku koje će biti otvoreno za javnost.
Sa Ćuruvijom je u vreme ubistva tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa, koja je svedočila u istrazi tokom koje je saslušano više desetina svedoka, a poslednji je svedočio u sredu nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović.
U vreme ubistva Ćuruvije na vlasti u Srbiji je bila koalicija SPS, JUL i SRS.
NUNS: Očekujemo da se dođe i do nalogodavca
Nezavisno udruženje novinara Srbije izražava zadovoljstvo što je konačno, posle punih 15 godina, podignuta optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije , novinara i vlasnika lista Dnevni telegraf.
NUNS očekuje da se u postupku dokazivanja optužnice dođe i do nalogodavaca ovog teškog zločina čije rasvetljavanje već deceniju i po predstavlja veliki ispit za veoma sporo demokratsko sazrevanje srpskog društva.
“Takođe, NUNS izražava nadu da će optužnica za ubistvo Ćuruvije biti dodatni podstrek da se rasvetle i ubistva novinarke Dade Vujasinović (1994.) i novinara Milana Pantića (2001.) Pravda ne može i ne sme ostati samo delom zadovoljena i zato je na istražnim i pravosudnim organima da učine sve kako bi i naručioci i politički pokrovitelji svih ubistva novinara bili izvedeni pred lice pravde. Sve dok ovi zločini ne budu potpuno rasvetljeni i procesuirani sloboda informisanja u Srbiji ostaje u senci pritisaka, pretnji i fizičke ugroženosti medija i novinara”, saopštilo je ovo udruženje.
Bez presude sve je to ništa.