To je predviđeno odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku. Ostala viša i osnovna javna tužilaštva u Srbiji sačekaće još godinu na preuzimanje pune kontrole u istrazi, kao i na primenu ostalih rešenja ZKP.
Tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine od sredine januara biće zaduženi za prikupljanje dokaza (materijalnih dokaza, veštačenja i saslušanja svedoka) na osnovu kojih će odlučivati da li će da podignu optužnicu, i u tom poslu neće imati pomoć istražnog sudije.
Istražni sudija u konceptu tužilačke istrage ”prerasta” u sudiju za prethodni postupak i stara se o zaštiti slobode i prava osoba protiv kojih postupak vodi, odlučuje o ograničenjima tih sloboda i prava i daje zeleno ili crveno svetlo za neke aktivnosti javnog tužioca koje zadiru u ta prava.
Svaka optužnica će biti sudski kontrolisana i samo ona koju potvrdi sud moći će da bude osnov za glavni pretres, odnosno suđenje. To bi trebalo da bude ”filter” za neutemeljene optužnice, koje imaju neke nedostatke.
Kao novina, uvodi se pripremno ročište, na kojem će se tužilac i odbrana izjašnjavati o tome koje će dokaze da izvedu, koje su činjenice za njih sporne, a koje nisu.
Nesporne činjenice i za stranke i za sud neće biti predmet dokazivanja na glavnom pretresu, i samo ono što je ostalo kao otvoreno pitanje biće predmet dokazivanja, pre svega tužilaštva.
Samo suđenje, odnosno glavni pretres, uređeno je na način koji je sličan današnjem glavnom pretresu, mada su uvedeni mehanizmi pomoću kojih je moguće izbeći klasično suđenje i predmet rešiti na pojednostavljen, ubrzan način.
Zakonikom se uvodi i više mera koje bi trebalo da obezbede prisustvo okrivljenog bez njegovog boravka u pritvoru. Tako će se jemstvom ubuduće garantovati za okrivljenog da će se odazivati na pozive suda, ne samo kad postoji opasnost od njegovog bekstva, kao što je do sada bio slučaj, već i ukoliko postoji opasnost da će okrivljeni na slobodi da učini novo krivično delo ili završi pokušano.
Zakon takođe predviđa da bi osumnjičeni i optuženi za krivična dela mogli da se, po odluci suda, tokom krivičnog postupka, umesto iza rešetaka, nađu u kućnom pritvoru, što je humanije rešenje za pritvorenika, a donosi i uštedu državnom budžetu od više miliona evra godišnje.