Testiranje se u Srbiji sprovodi četvrti put, a ove godine učestvovaće oko 5.500 đaka uzrasta od 15 godina u više od 160 srednjih, i u jednom broju osnovnih škola.
Ðaci će raditi testove znanja iz tri oblasti – čitalačke, matematičke i prirodno- naučne pismenosti, a rezultati treba da doprinesu unapređenju sistema obrazovanja.
Prvi put ove godine jedan broj učenika radiće testove u elektronskoj formi, kaže koordinatorka PISA testiranja za Srbiju Dragica Pavlović Babić.
Rezultati će biti poznati u decembru naredne godine. Na dosadašnjim testovima, postignuća naših učenika bila su ispod međunarodnog proseka, ali smo u prošlom ciklusu, 2009. godine, napredovali u sve tri oblasti u odnosu na prethodne.
“Minimalno što bismo želeli ovoga puta je da budemo na nivou međunarodnog proseka”, rekla je Babić.
PISA (Programme for International Student Assessment) testiranje u Srbiji od 2001. godine obezbeđuje Ministarstvo prosvete i nauke, a realizuje Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. U prvom PISA ciklusu učestvovale su 43 zemlje, uglavnom članice OECD -a, dok je testove 2009. godine radilo oko pola miliona učenika iz 74 zemlje sveta.
Ðaci iz Srbije su na testiranju 2009. zauzeli 43. mesto i u odnosu na ono iz 2006. godine ostvarili napredak od 41 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam bodova u oblastima matematičke i naučne pismenosti.
Misaonim igrama do uspešnijeg PISA testa
O tome zašto đaci iz Srbije zaostaju na PISA testovima za Politiku govori Ranko Rajović, autor knjige „Kako uspešno razvijati IQ deteta kroz igru”.
Evropljani su na PISA testovima pokazali da znanje bolje primenjuju u praksi od svoje generacije iz Srbije, ali zato zaostaju za azijskim vršnjacima. Rajović objašnjava da se koreni funkcionalne pismenosti puštaju u najranijem detinjstvu – dok mali Englez ili Francuz uči slova u petoj ili šestoj godini, dotle mali Japanac uči dva pisma i više od sto slova u trećoj godini.
Rajović kaže da intelektualni procesi moraju da se razvijaju kod dece već od treće godine. Profesori i kolege me pitaju zašto maltretiram mališane još u vrtićima, a odgovaram im da to nije maltretiranje, jer sam svoje metode prvo primenio na svoje četvoro dece, kaže Ranko Rajović, autor NTC (Nikola Tesla centar) sistema učenja.
Rajović, član Mense, osmislio je NTC program koji podiže dečju inteligenciju i razvija brzinu razmišljanja i zaključivanja. Knjiga pomaže primenu NTC i kao i ovaj sistem zasnovana je na zadacima, primerima, aktivnosti i igrama koje vaspitači, učitelji i roditelji primenjuju u radu s mališanima. Na primer, treba pitati dete zašto čovek u jesen neće iznenaditi životinju u šumi da bi se ono dosetilo da tada lišće opada, suši se i šuška.
Ove igre pomažu razvoj različitih centara u mozgu odnosno sinapsi od čijeg broja zavise intelektualne sposobnosti. Naša deca se ne igraju na ovaj način i zato zaostaju za vršnjacima u Evropi na PISA testovima, objašnjava Ranko Rajović.
Mališani trpe razvojne smetnje, jer sve do pete, šeste godine nemaju prave aktivnosti. Autor kaže da kod dece treba razvijati misaone procese već od treće godine. S primerima iz ovog priručnika treba krenuti od treće godine. Nikako ne treba čekati da dete sa sedam godina krene u školu da bi a njim počeli da radimo. Mnoge greške tada neće moći da se isprave.
Ministarstvo prosvete je prihvatilo ovaj sistem i Rajović uveliko drži seminare vaspitačima i učiteljima, nadajući se da će jednog dana celo školstvo u Srbiji preći na NTC.
Naš obrazovni sistem ne razvija dečji mozak, ne navodi učenike da povezuju i zaključuju, već ih tera da pamte gomilu podataka koje mogu naći i na internetu.
On kaže da učenje zasnovano na reprodukciji nije sasvim pogrešno, jer služi informisanju, ali dodaje da svako treba da se zapita šta je bolji način za savladavanje gradiva – da pročita lekciju 20 puta ili da iskoristi prirodne rezerve mozga i asocijativne zone. Ovaj drugi način bi verovatno bio bolji i za primenu naučenog u stvarnom svetu, što i jeste poenta snalaženja na PISA testu.
Kao kreator NTC programa, Rajović je na nivou svetske Mense postao predsednik Komiteta za darovitu decu, što je, kako ističe, prvi put u istoriji udruženja visoko inteligentnih ljudi da na čelo tako važnog tela postavi nekog ko nije Anglosaksonac. Zato Rajović veruje da svojim programom i knjigom može da popravi rezultate i dece u Srbiji.