Povodom današnjeg početka merenja prosečne brzine između naplatnih rampi na autoputu, Prelević je u izjavio za agenciju Beta izrazio uverenje da taj sistem u praksi neće moći da funkcioniše.
“Taj zakon će povećati korupciju, stvoriti neviđene gužve na naplatnim rampama ali će dovesti do toga da će stranci zbog takvog bezobrazluka (jer nisu infrormisani) zaobilaziti Srbiju i ići alternativnim putevima”, rekao je advokat Prelevć.
Dodao je da je neprihvatljivo što zakon još nije usvojen a nadležni najavljuju da će od ponedeljka naplaćivati kazne.
Prema njegovim rečima, taj zakon, koji se kosi sa ustavom i zakonima, ne može da pređe nijednu ozbiljni stručnu raspravu jer je posledica svega onoga “kako mali Perica zamišlja odgovornost”.
Prelević je ocenio da je mera besmislena, između ostalog zato što ne postoji ni pravi način da se stranci obaveste o novim pravilima, ali ni da se utvrdi ko je i na kom delu puta i koliko prekoračio brzinu.
Problem je, dodao je, i to kako će se utvrditi ko je vozio kada postoji više vozača u autobusu, ili kada je reč o rentiranim ili ukradenim vozilima, ali i onima koji elektronskim putem plaćaju putarinu.
“U jednom autobusu postoje tri vozača, kako se utvrđuje koji je prekoračio brzinu, da li je vozio 10, 30 ili 50 kilometara brže”, rekao je Prelević i podsetio da svaki vozač može da vozi i 100 kilometara brže, a posle toga da sedi i pije kafu, ili da čeka ispred naplatne rampe ukoliko vidi da je stigao ranije.
“Da li sve to znači da nisam prekoračio brzinu”, upitao je Prelević i dodao da se tako ne zna ni da li je neko poštovao brzinu na mestima gde postoji ograničenje.
Prema njegovim rečima, nadležni su morali na potpuno drugačiji način da rešavaju problem brzine.
“Taj zakon se kosi s filozofijom našeg zakonodavnog sitema ali i sa osnovnim normama i postavkama krivičnog i prekršajnog prava kojima mora da se utvrdi ko je kriv i za šta je kriv, kao i to da li je delo urađeno sa umišljajem ili iz nehata, ali i na osnovu čega se utvrđuje da je neko krv”, rekao je Prelević.
On je ocenio i da će sudije biti zatrpane, jer će im dovoditi i nekoliko hiljada vozača dnevno, da će postojati problem s prevodiocima, neće se znati ni koji je sud nadležan.
“Kako ćete strancima, na primer Turcima koji žive u Švedskoj, objasniti da tako nešto što ne postoji nigde u Evropi postoji u Srbiji i da zbog toga može biti kažnjen”, rekao je Prelević i dodao da gužve mogu da stimulišu vozače da voze brzo jer znaju da će zahvaljujući njima ostvariti prosečnu brzinu.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ponovio je danas da je krajnji cilj merenja prosečne brzine između napletnih rampi zapravo smanjenje broja stradalih na autoputu, i da je ta odredba zakona koja postoji od 2009. godine dodatna mera uz radare, presretače, dronove, kamere sa radarskim ultrzvukom, kao i ostale načine kojima se kotroliše brzina.Okanović je naveo da smatra da će postojati i prag tolerancije da vozači ukoliko budu vozili do 125 kilometara na sat ne budu kažnjeni.
Prema njegovim rečima, mala tolerancija u odnosu na propisanu brzinu bila bi važna kako vozači ne bi bili usredsređeni na brzinomer.
Okanović je naveo da se za prekoračenje brzine do 160 na sat izdaje prekršajni nalog, ako se radi o osobi koja nema prebivališe u Srbiji, oduzima mu se privremeno putna isprava dok ne plati kaznu od 3.000, 5.000 ili više hiljada.
“Ako se plati u roku od osam dana, kazna je manja za 50 odsto, ako je brzina prekoračena od 161 kilometara na sat pa naviše, stranca vode kod dežurnog prekršajnog sudije, koji u skraćenom postupku postupa i izriče presudu”, rekao je Okanovići i dodao da se strancima ne mogu izreći kazne zabrane upravljanja vozilom, kao ni oduzimanja poena.
Okanović je dodao da je sistem veoma egzaktan jer se zna koliko vremena je potrebno da se stigne od mesta do mesta ako se vozilo kreće prema propisima.
Kazne za vozače iz Srbije stizaće na kućne adrese.
Odredba meranja srednje brzine postoji od 2009. godine ali se nije primenjivala, rekao je Okanović i dodao da sistem isključuje mogućnost korupcije jer prekoračenje brzine utvrđuje softver.
Prema njegovim rečima, vest o novom sistemu mera polako se širi i među strancima jer se primećuje da smanjuju brzinu.
Okanović je dodao da nije potrebno da se mera koja je stupila na snagu prevodi, jer na putevima postoje saobraćajni znaci čije se poštovanje podrazumeva.
Dodao je da bi bilo dobro da se svaki vozač pre polaska u inostranstvo u lokalnom AMS i autoklubu informiše o pravilima saobraćaja.
“Važno bi bilo da i stranci skinu nogu s gasa kao što su to učinili i naši vozači koji su obavešteni o novoj meri preko medija”, rekao je Okanović.
Počelo kažnjavanje za prekoračenje brzine na autoputu
Od danas počinje merenje prosečne brzine na autoputevima između naplatnih rampi i kažnjavanje vozača koji je prekorače.
Merenje prosečne brzine kretanja automobila na auto-putu, na naplatnim rampama u Srbiji počelo je krajem jula. U međuvremenu su vozači na rampama dobijali priznanice na kojima piše kojom srednjom brzinom su vozili, ali nisu kažnjavani.
Vozači će prilikom plaćanja putarine dobiti na priznanici i informaciju o srednjoj brzini vožnje pa mogu odmah da znaju da li su prekršili zakon. Biće sankcionisani i vozači koji elektronski plaćaju putarinu – njima će sistem očitavati srednju brzinu čim ih kamera snimi na naplatnoj rampi.
Vozače će patrola saobraćajne policije odmah zaustavljati na naplatnoj rampi ili će im prijava stići na kućnu adresu. Na licu mesta zaustavljaće se oni čije prebivalište nije u Srbiji, odnosno, strancima će se saopštavati prekršaj – izricanjem novčane kazne ili vođenjem kod sudije za prekršaj.
Propisane kazne:
– 121-140 km/h – 3.000 dinara
– 141-160 km/h – 5.000 dinara
– 161-180 km/h – 6.000 – 20.000 dinara, tri kaznena poena i oduzimanje vozačke dozvole na najmanje 30 dana
– 181-200km/h – 15.000 – 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, šest kaznenih poena i oduzimanje dozvole na najmanje tri meseca
– 201+ – 100.000-120.000 dinara, najmanje 15 dana zatvora, 14 kaznenih poena, oduzimanje dozvola najmanje osam meseci
Ukoliko se vozi po propisima, tačno se, naime, zna koliko je vremena maksimalnom dozvoljenom brzinom potrebno da se stigne od tačke A do tačke B, na najfrekventnijim deonicama:
– Horgoš – Preševo (537 km): 4 sata, 16 minuta
– Naplatna rampa Vrčin – Naplatna rampa Niš (205 km): 1 sat, 42 minuta
– Naplatna rampa Vrčin – Naplatna rampa Preševo (359 km): 3 sata
– Šimanovci – Šid (85 km): 42 minuta
– Ljig – Preljina (40 km): 20 minuta
Na putu Novi Sad – Beograd razdaljina izmenju dve naplatne rampe je 42,5 km, pri brzini od 120km na sat to je 21 minut i 15 sekundi. I to vreme treba postovati maka i stali na kafu na nekoj benzinskoj pumpi.
Odgovor Okanovica, na Prelevieve brojne i argumentovane primedbeu da nije usagl[ena mera sa zakonima, u stilu “imamo dobru nameru” nije zadovoljavaju’i i ubedljiv,pokazuje njegovu nedovoljnu pravnu i logi kompetetnost. Dobra namera nije dovoljna.
Elementarno neznanje nadležnih je u pitanju (kao i uvek )Dakle malo matematike i fizike: Razdaljina između nap rampi NIš BG je 294 km. Na tolikoj daljini koja nije pravolinijska ni ravna i niste sami u saobraćaju da vozač ne prekorači 120 km/h njegov prosek ne može nikako biti 120 km/h. Ako mu je prosek 120 km/h on je norao na određenim selovima puta voziti znatno iznad 120 km/h… tako kaže matematika i fizika primenjene u realim uslovima… što će reči namera je da se još neka kinta otme od naroda.