S tim u vezi uputila je pismo Upravnom odboru AK Vojvodine, a mi ga prenosimo u potpunosti:
“Povodom dopisa koji ste mi uputili pod brojem 207/15 od 30.03.2015.godine da se izjasnim na Mišljenje Ogranka advokata AK Vojvodine iz Subotice, želim da vam ukažem na nekoliko činjenica.
Bila sam prisutna na sednici Ogranka advokata iz Subotice. Smatram da je potrebno da iznesem šta mi se zameralo jer o tome nema ni slova u Mišljenju koje vam je dostavljeno od strane Ogranka advokata. Zamereno mi je:
– da sam učestvovala u osuđivanju Miladina Kovačevića a on je zaključio sporazum o priznanju krivice;
– da sam najveći krivac zbog ukidanja suda u Kanjiži iako je zakonom iz 2008.godine sud u Kanjiži pretvoren u sudsku jedinicu a tek zakonom iz 2013.godine je ukinut;
– da neizabranim sudijama nisu napisana obrazloženja što je neistina;
– da sam kriva što je deda mog supruga osudio Dražu Mihajlovića.
Nasuprot tome u Mišljenju Ogranka advokata u Subotici se navodi da sam „nedostojna poverenja za obavljanje advokatske delatnosti“ iz razloga što sam sprovela „neuspešnu reformu pravosuđa“ i što je za vreme mog mandata donet Zakon o javnim beležnicima, Zakon o izvršenju i obezbeđenju kao i Zakonik o krivičnom postupku. Smatram necelishodnim ali i ispod svakog dostojanstva časne advokatske profesije da ukazujem na nadležnost državnih organa. Međutim, ističem da su u izradi svih zakonskih tekstova, u javnoj raspravi i davanju mišljenja učestvovali predstavnici advokature, o čemu svedoče brojni sastanci i dokumentacija.
Takođe, zamera mi se i da sam (citiram) „ponosna na zakone koji su doneti za vreme moje ministarske funkcije“ te da nisam svesna postupaka koje sam preduzela „za vreme mog poslovanja“. Zakon o izvršenju i obezbeđenju je izrađen u saradnji sa USAID-om i GIZ-om. Zakonik o krivičnom postupku je rađen u saradnji sa USAID-om uz podršku Ambasade SAD-a . Zakon o javnim beležnicima sa GTZ-om. Na sve nacrte zakona mišljenje su dali eksperti Saveta Evrope, koji su ih ocenili pozitivno. Stoga, negativan stav prema samoj činjenici donošenja ovakvih zakona predstavlja i animozitet prema uvođenju relevantnih i međunarodno priznatih standarda. I ovom prilikom naglašavam da sam i dalje ponosna na svoj rad na zakonima koji su doneti u periodu od 2008. do 2012.godine. I to ne samo na rad na ovim zakonima već i na Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći kao i na mnoge druge zakone i međunarodne ugovore kao što su ugovori o ekstradiciji sa svim zemljama u regionu. Takođe, ponosna sam što sam predložila i branila Zakon o advokaturi čiji nacrt su uradili sami advokati a koji je omogućio advokaturi punu samostalnost u organizovanju advokatske profesije i ostvarivanju i zaštiti prava advokata. U ovom zakonu prihvaćeni su međunarodni standardi kao i u drugim zakonima čije donošenje mi se zamera.
Što se tiče navoda da sam sprovela „neupešnu reformu pravosuđa“ i da sam „oštetila državni budžet“ oni koincidiraju sa krivičnom prijavom koju su podneli sadašnji čelnici pravosuđa, isti oni koji nisu bili izabrani za sudije jer nisu ispunjavali kriterijume dostojnosti i stručnosti, a bili su nesmetano upisani u Imenik advokata.
Da budem potpuno jasna – ni jednog trenutka ne zameram advokatima iz Subotice koji su glasali protiv mog izbora. Bilo je i drugih mišljenja. Rasprava u Advokatskoj komori u Subotici je, po mom uverenju, samo odraz vladajućeg stanja u društvu, i onoga što se emituje sa skupštinske govornice, ponašanja, postupanja i konferencija za štampu državnih čelnika. Atmosfera neuvažavanja drugačijeg mišljenja, paušalne optužbe, unapred kruto zauzeti stavovi, pa i vređenja su postala svakodnevna stvarnost. Tu, međutim, više nije važan „moj slučaj“.
Ne pristajem da mirno gledam šta se dešava u ovakvoj Srbiji, razjedinjenoj i agresivnoj. U Srbiji gde se suprotno mišljenje ne poštuje, a onaj ko ga izgovara, linčuje. Ne pristajem da živim u Srbiji u kojoj ne poštuju procedure, urušavaju institucije a ljudska prava svakodnevo krše. I zato apelujem na sve, i na advokaturu, da je krajnji momenat da odlučimo da li ćemo našoj deci ostaviti devastiranu zemlju, punu mržnje i sukoba ili ćemo nešto promeniti. U zemljama Balkana, tanka je linije između demokratije i autokratije. Poštovanje procedura, institucija i drugačijeg mišljenja urgentan je prioritet koji se mora ostvariti ako želimo da izbegnemo najgore.
Da li je „Tadićeva“ vlada kriva za sve? Da li je vraćanje u prošlost odgovor na sva pitanja koja ostaju otvorena u javnosti? Da li bi smo, vraćajući se u prošlost, mogli da „zavirimo“ i u sumorne devedesete koje danas kao da ne postoje? Takav pristup je izgovor u nedostatku rešenja.
Uvođenje demokratije je za mnoge bolan proces. Nekada podrazumeva i lične žrtve. Ukoliko je potrebno da se za uvođenje demokratije podnesem ličnu žtrvu, u bilo kom obliku, spremna sam na to. Ako nemam prava da radim kao državni službenik u tužilaštvu u kojem mi je po zakonu, mirovao radni odnos za vreme dok sam vršila funkciju ministra pravde, ako nemam prava da budem advokat, predlažem da se na meni primeni do sada neprimenjeni Zakon o lustraciji. Ali da on važi i one druge koji su deo devedesetih sa novim elanom utkali i u današnjicu, kao i na one koji su danas advokati a bili su, kao sudije i tužioci, osuđivani za prevare, za nasilje u porodici ili napad na policiju (da ne nabrajam dalje). Takođe, predlažem i da se ubuduće isti postupak kao što je to bilo u mom slučaju gde je otvorena javna rasprava između kandidata i advokata, primeni i na sve buduće kandidate za prijem u advokaturu.
Za početak, potrebno je čuti i suprotno mišljenje. To je osnovno obeležje demokratije.
Negativno mišljenje Ogranka u Subotici, jednog grada na severu Srbije, gde sam želela da formiram svoje životno i poslovno okruženje dalje od politike i javnog života, vraća me u Beograd sa novom energijom i svešću da se za dalju demokratizaciju društva moramo boriti i da ne smemo odustati od toga. Neću odustati da se borim protiv organizovanog kriminala iako posledice te borbe osećam i danas. Očigledno je potrebno da se uklone iz javnog života svi oni koji su se zalagali da se osumnjičeni za najteža krivična dela, oni koji su svojim kriminalnim aktivnostima pretili da uruše osnove na kojima počiva društvo i država, odgovaraju za svoje postupke. Od borbe protiv kriminala i kriminalaca, bilo na kom mestu da se nalaze, u bekstvu ili u zatvoru, neću odustati. I neće me uplašiti – ni novinskim člancima u raznim tabloidima, ni krivičnim prijava, ni najavom istraga. I spremna sam da se suočim sa svima a argumenti neka nam bude rad koji stoji iza nas. Ja neću da odustanem od borbe za vladavinu prava, razvoj demokratije i ljudskih prava, koliko god da bude cena moje istrajnosti.
Iz svih iznetih razloga, obaveštavam vas da povlačim svoj zahtev za upis u Imenik advokata.
Snežana Malović”