Potpredsednik tog udruženja Mihajlo Radović kazao je novinarima da je današnji sku penzionera upozorenje Skupštini grada, Ustavnom sudu i Radio televiziji Srbije (RTS) da treba da prate aktivnosti USPS i da preduzimaju mere da bi penzionerima koji su u sve lošijem materijalnom položaju izašli u susret i vratili im ono što im pripada, a to je “dostojanstvo”.
“To je suština naše današnje protesne šetnje upozorenja. Nisam očekivao mnogo ljudi danas, jer je ovo samo upozorenje za nešto što tek treba da se desi ukoliko se ništa ne bude preduzelo”, kazao je Radović.
On je istakao da je USPS, Ustavnom sudu, koji, kako je naglasio, nista ne rešava, uputio dopunjenu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uredjivanju načinja isplate penzija, jer je prethodna inicijativa tog udruženja od strane suda odbijena.
“Ustavni sud je odbacio našu prethodnu inicijativu, što znači da nisu ni razmatrali ni raspravljali o tome, pa smo zato uradili dopunu inicijative sa novom argumentacijom i dostavili je ponovo tom sudu.Sad ćemo da vidimo da li opet nešto nije jasno”, kazao je Radović.
Prema njegovim rečima, USPS i od Skupštine grada Beograda, traži da smanji cenu daljinskog grejanja, jer su gas i nafta pojeftinili, i da bi to makar malo olakšalo težak život penzionera.
“I RTS-u ćemo danas poslati pismo u kome ćemo ga upozoriti da je to javni servis, da to svi plaćaju i da oni nemaju pravo da manifestacije poput ove današnje naše, zapostavlja i zanemaruje. Posle toga očekujem da će imati drugačiji odnos prema nama jer smo mi vanstranačka organizacija koja nema drugačiji način da razgovara sa vlastima”, kazao je on.
Po ranijim podacima, u Srbiji ima milion 760 hiljada penzionera, a prosečna penzija je oko 25 hiljada dinara.
Načinom naplate daljinskog grejanja izostavljeno je koliko kwh se godišnje kupuje a koliko se u toku isporuke toplotne energije isporuči.To je način kako se korisnici više od decenije obmanjuju neispravnim računima od Infostana. Paušalnom naplatom (mada su kalorimetri ugrađeni već više od 10 god u predajnim stanicama objekta) krije se primenom IZVEDENE CENE 1432,28 i 1432,71 [din/m2 god] a delenjem sa prodajnom cenom 7,14 i 7,57 [din/kwh] od Oktobra, da svaki korisnik u ovoj sezoni kupio (za 6 meseci)100,3 [kwh/m2] stana sa prvom, a sa drugom još 94,63 kwh/m2 stana tokom isporuke energije. Tako je plaćeno 194,30 kwh/m2 stana. Isporučeno je u Okt=8,9271 kwh/m2 stana;u Nov=13,1539; u Dec=19,6048; u Jan=22,9594 ; u Feb=12,7465; u Mar=13,6542; i u Apr (do danas)još 1,9513 kwh/m2 stana.Ukupno=93,0009 kwh/m2 stana. Tako stan od 60 m2 je kupio sa 12 akontacionih uplata 11.658 kwh a isporučeno je 5.580,054 kwh =6.077,946 kwh (manje) čija je vrednost po ceni 7,57 din/kwh=46.010,05 din(umanjeno -7% za plaćanje u roku)=42.798,35 din.IZOSTAVLJANJEM PRIKAZA STANJA NA KALORIMETRU I BEZ OBRAČUNA ovako se građani pljačkaju nezakonitom naplatom i to se krije od svih korisnika pa i penzionera.
Nije teško shvatiti razloge za nezadovoljstvo penzionerazbog umanjenja penzija,jer su penziju stekli uplaćivanjem tokom radnog staža i ona predstavlja imovinu stečenu po Zakonu. Visina penzije je takođe određena po Zakonu a zasnovana je na visini uplaćenog novca i trajanju uplata, i to predstavlja je jedan oblik OROČENE ŠTEDNJE koja se može koristiti tek po sticanju uslova određenih zakonom. Jasno je svakome da sudije Ustavnog suda koje su pod uticajem aktuelne vlasti su sramno postupili ne donoseći Rešenje o stavljanu ovog Zakona van snage. Oni su po Ustavu: Član 84 stav 3 “Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona,ne mogu Zakonom biti umanjena”. Pa upravo je ovo pravo penzionerima usktaćeno i oduzeto bez njihovog pristanka. Tako u članu 58 Ustavastoji “Jamči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih pravastečenih na osnovu zakona” je takođe prekršeno. U istom članu 58 stav 2 stoji “Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona , uz nadoknadu koja ne moše biti niža od tržišne”. Država se i sada zadužuje prodajući vrednosne hartije i obveznice u kojima je definisano vreme dospeća sredstava, ali je i prinos na ove hartije viši od bankarskih kamata. Jasno je da država izbegava da prizna svoj dug prema penzionerima i da izbegne vraćanje umanjenih iznosa ali izbegava i da izda Rešenje za umanjenje penzij, na osnovu kojeg bi penzioneri pokrenuli spor za povraćaj otetog novca, koji se mora isto tretirati kao i prodaja hartija od vrednosti, inače je to očigledna diskriminacija dela građana.