Učesnici panela u okviru 5. Beogradskog bezbednosnog foruma istakli su i da vera ima svoju ulogu u radikalizmu, ali da nije u njegovoj osnovi.
Predsednik Međunarodnog instituta strateških studija i Ženevskog centra za bezbednosnu politiku Fransoa Ezbur istakao je da ne treba očekivati brze rezulatate u borbi protiv Islamske države, podsetivši da je bilo potrebno deset godina da se sruši Al Kaida, kao i 15 godina da se zaustavi građanski rat u Libanu.
On je ocenio da će ruska intervencija u Siriji samo povećati broj izbeglica i poručio ruskom predsedniku Vladmiru Putinu da “prestane da šalje ljude na Balkan”.
Govoreći o izbegličkoj krizi, Ezbur je rekao da je potrebno da se izbeglicama koje dolaze sa Bliskog istoka obezbedi mogućnost da se legalno zaposle i da nauče jezik zemlje u kojoj su dobili azil.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
Na taj način, smatra Ezbur, sistem kvota bi mogao da bude uspešan.
Ezbur je napomenuo da je Rusija zemlja u kojoj živi najviše muslimana u Evropi i dodao da sumnja da će oni sa entuzijazmom prihvatiti odluku da se bombarduju položaji ID u Siriji.
“Pravoslavna crkva je objavila rat protiv terorizma u Siriji. Kakva će biti reakcija muslimana koji žive u Rusiji”, pitao je Ezbur.
Govoreći o Balkanu, Ezbur je rekao da u regionu živi veliki broj muslimana što nije novost, ali da bi izbelička kriza mogla da promeni situaciju ukoliko se, iz nekog razloga, desi da oni ne odu dalje u Evropu, već ostanu u zemljama u regionu.
Ezbur je napomenuo da u zapadnoj Evropi, u kojoj živi veliki broj muslimana, ne postoji jedinstvena muslimanska zajednica.
Direktor projekta Arapska reformska inicijativa Alvaro De Vaskonselos ukazao je na dva postojeća trenda: prvi je totalitarni, nasilni kao što je islamska država (ili Daeš kako bi taj pokret bilo ispravnije zvati), a s druge strane postoji veliki broj političkih grupacija u islamskom svetu koje su pluralističke.
Primer za to su Muslimanska braća, rekao je on, dodavši da su takve grupacije bile posebno važne u Tunisu, jer su doprinele tranziciji i konsolidaciji demokratskog procesa.
Vaskonselos je ukazao i na to da u Evropi mnogi ne mogu da se uhvate u koštac sa islamofobijom.
“U Evropi i na Bliskom istoku se treba boriti protov islamofobije, jer zbog toga ne možemo odigramo ulogu na Bliskom istoku”, rekao je Vaskonselos.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
Govoreći o izbegličkoj krizi on ističe da je treba zvati sirijskom i naglasio da ima osam miliona raseljenih Sirijica, a da UN mogu da prehrane samo jedan milion.
Prema njegovim rečima, izbeglice su iz Sirije otišle u susedne zemlje, Jordan, Tursku, Liban, nadajući se da će moći da se vrate u svoju zemlju, ali to neće biti moguće i zato su krenuli put Evrope.
“Imali smo puno vrema da stabilizujemo situaciju u Siriji, a sada će se situacija, sa intervencijom ruskih snaga u Siriji, još dodatno produbiti a to će dovesti do još više izbeglica”, smatra Vaskonselos.
Šta učiniti je glavno pitanje, dodao je on, ističući da Evropa može da priušti sebi da nešto preduzme, ali ona nije prisutna u toj krizi.
Vaskonselos kaže i da sirijski predsednik Bašar el Asad pokušava da poruči da je on najbolji za nanošenje poraza IS i da se to uklapa u rusku strategiju, ali da ima puno ljudi koji smatraju da Sirija treba da bude slobodna, pluralistička.
On je ukazao da postoji svojevrsno svrstavanje uz Asada u odnosu na Islamsku državu što može da predstavlja problem za sunitsko stnovništvo koje se u Siriji bori protiv Asada.
“Daješ (ID) nije samo sirijska organizacija, ona je rođena u Iraku, sektaška je i ubija mnogo više muslimana nego bilo koga drugog”, rekao je on.
Docent na Šehir Univerzitetu u Istambulu Ismail Jajlaci ističe da većina muslimana u Evropi odbacuje terorističke operacije i motive.
On je naveo da koreni radikalizacije islama nisu verski, mada vera ima svoj udeo, budući da se radikalizacija ne može razumeti bez snage verskog jezika da mobiliše ljude.
Navodeći da u korenu radikalizma stoje i društveni i ekonomski aspekti, Jajlaci je dodao da se ne može zanemariti činjenica da, kad se država uruši i kad nema organizovane vlasti, kao što je u mnogim zemljama Bliskog istoka, građani traže neku drugu silu koja ih može zašititi.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
On je naveo i da Turska može i treba da bude važno sredstvo u borbi protiv radikalizacije i Islamske države, koja tu zemlju, podsetio je, vidi kao protivnika zbog različitog shvatanja islama.
OEBS instrument za očuvanje mira u pravim rukama
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je jedinstveni forum i ujedno instrument za očuvanje mira, ocenili su učesnici BBF uz konstataciju da je ta institucija i veoma dobar alat, ali u “pravim rukama”.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Roksanda Ninčić je učestvujući na panelu “Reafirmacija uloge OEBS u upravljanju konfliktima”, podsetila da u trenutku kada se Srbija kandidovala za predsedavanje OEBS-u ukrajinska kriza nije se nazirala, a da je OEBS danas jedina organizacija koja posreduje u rešavanju krize na terenu.
Prema njenim rečima, OEBS nesumnjivo ima prednosti kao što su iskustvo u medijaciji i upravljanju konfliktima.
Ninčić je kazala da će OEBS dati i svoj doprinos u rešavanju migrantske krize, te je izrazila optimizam u vezi sa budućnošću organizacije.
Ona je navela da je OEBS u Ukrajini efikasno uradio ono što je mogao, rasporedivši veoma brzo specijalne posmatračke misije kao „oči i uši ove međunarodne organizacije“, ali je naglasila da te misije nemaju pristup osetljivim lokacijama, a za to, kako je rekla, nedostaje politička volja.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
Ninčić je dodala da je tu i Trilateralna kontakt grupa koja obavlja odlične diplomatske aktivnisti i koordiniše situacijom na terenu.
Ona je, takođe, ukazala na problem nedovoljne razmene informacija među zemljama učesnicama OEBS-a, ne samo kada je reč o ukrajinskoj krizi već generalno, i to iz političkih razloga.
Odgovarajući na kritiku Hane Šelest iz ukrajinske NVO „Promocija interkulturalne saradnje“ da Srbija ne čini dovoljno napora kao predsedavajcuha OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize, Ninčić je rekla da su mnoge percepcije zasnovane na predrasudama što ne smatra korisnim.
Istakla je da je cilj Srbije kao predsedavajcuhe OEBS-u da transparentno predsedava i pošteno posreduje uz izbegavanje ideoloških sukoba i ukazala da „nije mala stvar dovesti sve aktere ukrajinske krize za pregovarački sto“.
Predsednik Međuanrodnog centra za demokratsku tranziciju Ištvan Ðermati ocenio je da je OEBS “divan instrument u pravim rukama”, ali da, kako je rekao, trenutno nemamo prave ruke u Evropi i svetu.
Zemlje ne umeju da koriste taj alat, a nisu sposobne ni da naprave nove koje odgovaraju aktuelnim izazovima.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
“To je glavni razlog što su sve međuanrodne organizacije u krizi, pošto su i države u krizi”, ocenio je nekadašnji generalni sekretar OEBS i ponovio da je ta organizacija fleksibilna i jeftina.
OEBS je u Ukrajini, prema njegovim rečima, dokazao da, kada mu se dozvoli da uradi nešto on to i može.
Takođe je kazao da je potrebno da Rusija ostane u OEBS-u, jer ta organizacija ne može bez te zemlje, zbog čega je bitno da se intenzivira dijalog sa Moskvom.
On je stao iza principa konsenzusa, iako je težak i zahtevan proces, jer smatra da je najbolji dijalog u rešavanju kriza, i da je nemoguće da se primeni neko rešenje ako postoji neka zemlja koja se tome protivi.
„Nije problem u tome da se ne može postići konsenzus, već u tome što zemlje učesnice OEBS-a ne znaju šta žele da postignu“, naglasio je on.
Specijalni izaslanik predsedavajućeg OEBS za zapadni Balkan Žerar Studman je podsetio da je 90-tih godina nastao geopolitički vakuum, u kome je OEBS uspeo da se nametne kao instrument za upravljanje krizama i uspostavljanju poverenja.
OEBS je jedini forum gde Amerikanci i Rusi zajedno sede i razgovaraju, naglasio je on dodajući da je to veoma bitno.
On je rekao da u februaru 2014. godine u OEBS-u nije bilo ranog upozorenja na ukrajinsku krizu niti plana za njeno rešavanje, ali se, kako je istakao, situacija brzo promenila i OEBS je brzo odreagovao.
OEBS je, kako je precizirao, uspešan u rešavanju ukrajinske krize zahvaljujući brzom raspoređivanju misija i fleksibilnog posredovanja.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
On je naglasio da međunarodne organizacije kao što su OEBS i UN zavisi od političke volje i umeća država članica da iskoriste sredstva koja imaju dodajući da nema potrebe za stvaranjem novih institucija unutar OEBS-a jer ih, kako je rekao, OEBS već ima.
Šef misije OEBS u Bosni i Herceovini Džonatan Mur je ocenio da je konsekutivno predsedavanje Švajcarske i Srbije bilo veoma korisno za rad na terenu i rad organizacije.
On je ukazao da i 20 godina posle Dejtona u BiH ima mnogo bitnih pitanja koja treba rešavati, a misija OEBS može dati važan doprinos tome.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
OEBS, prema njegovim rečima, u BiH ima veliki kredibilitet i energije da doprinese soluciji problema, a posebno odlično sarađuje na lokalnom nivou.
Bivša državna sekretarka Finske, direktorka Instituta za međunarodne odnose Teja Tilikajnen ukazala je da se treba posvetiti slabostima OEBS, kako bi se poboljšala organizacija.
On je naglasila da je, jedna studija iz Finske, pokazala važnost principa konsenzusa, te da smatra OEBS korisnom organizacijom.
Međutim postoje i stvari koje treba učiniti kako bi OEBS bio efikasniji.
Institucije OEBS, kao što je komesar za manjine, te i druge, moraju biti više autonomne, i dobro opremljene mandatima i zadacima.
OEBS, prema njenim rečima, treba da ima važnu ulogu u spoljnopolitičkim agendama zemalja članice, jer od njih zavisi uloga te organizacije.
Misije na terenu su, kako je dodala, nešto posebno i to je ključ za brzo upozorenje kapaciteta i to je nešto čemu treba posebnu pažnju posvetiti, a takođe je ukazala na potrebu za uspostavljanjem sistema za brzo upozoravanje.
Foto: Tanjug / Tanja Valić
OEBS, istakla je ona, treba da ostane važna platforma za kontrolu naoružanja, mera za uspostavljanje bezbednosti i danas je važnije nego ikada da se poveća poverenje.
Tilikajnen je predstavila izveštaj treće zajedničke produkcije 17 članica OEBS-ove mreže istraživačkih instituta i akademskih institucija na temu ožiljavanja kooperativne bezbednosti u Evropi kroz OEBS.
„Preporuke iz izveštaja su važna platforma za dijalog između Rusije i Zapada, omogućavaju da se upravlja krizom i spreči dalja eskalacija“, poručila je ona.
Nemačka nevoljni lider Evrope?
Nemačka je po mnogo čemu lider Evrope, ali ne preuzima tu ulogu jer se posvetila EU, ocenjeno je na panelu “Nemačka nevoljni lider Evrope?” održanom danas na 5.Beogradskom bezbednosnom forumu.
Učesnici su ukazali da je Nemačka u Evropi po ekonomiji i stanovništvu najveća zemlja, ali da ne teži ka ulozi lidera.
Nemačke ima strateški pristup u stvaranju međunarodnog poretka, zasnovanog na pravilima, naveli su panelisti, koji smatraju da ta država ima pragmatičan pristup EU.
Zvaničan Berlin je spreman da preuzme odgovornost, ali po određenim pitanjima, kao što je činila u vezi evro-krize i Ukrajine, a kao što čini pokazujući solidarnost u migracionoj krizi.
Članstvo u EU je osnova politike Berlina i rezultati su mogući samo sa partnerima u Uniji, istakli su panelisti.
Ocenjeno je da Francuska i Nemačka treba da rade na zadržavanju Velike Britanije u EU, jer bi u suprotnom bio stvoren kontinentalni sistem, gde bi Nemačka bila najveća, a stvorile bi se i razne koalicije.
Izneta je želja da se Nemačka vrati multilateralizmu 1990-tih godina, i da postane proaktivni učesnik u međunarodnoj zajednici.
Kada je reč o SAD, američki akademici Nemačku vide kao zemlju koja može omogućiti diskusiju sa Rusijom i rešavanje ukrajinske krize, jer je Berlin prva stanica ka istoku.
Na panelu je navedeno da se u vezi globalnih pitanja malo toga čuje iz Nemačke, jer nema globalnu ulogu, pošto nedostaje velika vizija.
Nemačka, smatraju učesnici, mora da postane aktivnija i u predviđanjima na međunarodnoj sceni.
Preuzimanje predsedavanja OEBS-u naredne godine, kako je konstatovano, pružiće Nemačkoj mogućnost da se dokaže i na globalnoj sceni.