Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da će zbog prerane smrti Tucakovića bez odgovora ostati pitanje kako da se u budućnosti dalje razvija ta ustanova.
“Nedostajaće nam Dinkova energija, ideje, enciklopedijsko poznavanje filma, filmske istorije i umetnosti i komunikacija s međunarodnim filmskim asocijacijama”, rekao je Zelenović.
On je kazao da će predložiti da dvorana Muzeja Jugoslovenske kinoteke bude nazvana po prerano preminulom reditelju i filmskom teoretičaru.
Profesor Fakulteta dramskih umetnosti Nebojša Pajkić rekao je da je Tucaković bio genije filmske umetnosti i da je znao o filmu i nacionalnoj kinematografiji više od ostalih filmskih stvaralaca i teoretičara.
Pajkić je kazao da je na vest o smrti Dinka Tucakovića zaplakao, ali ne zato što njega više nema, nego zbog okolnosti i očaja što “ova zemlja može da dozvoli da Dinko umre u 53. godini”.
Prema njegovim rečima, Tucaković se bavio mnogim poslovima, ali ne zbog toga što je to želeo, već zbog siromaštva.
Pajkić je rekao da je Dinko Tucaković bio jedan od najvecih filmskih kritičara koji je dao vrhunski evropski dopinos zbog koga će imati posebno mesto u filmskoj enciklopediji.
Učesnici skupa podsetili su na bogat filmski opus Tucakovića, njegov rad u filmskoj kritici, žirijima, u pedagogiji kao i u Jugoslovenskoj kinoteci čiji je bio dugogodišnji upravnik.
Kako je saopšteno, Jugoslovenskoj kinoteci upućeno je više od 100 telegrama saučesća, među kojima su i saučešća Hrvatske, Slovenacke, Kineske, Portugalske, Bosansko-hercegovačke i Kinoteke Republike Srpske, ambasade Španije, Japana, Izraela, filmskog arhiva Poljske, predstavnika evropske i svetske federacije filma i drugih.
Na skupu je prikazan i 15-minutni film o stvaralaštvu Dinka Tucakovića, a najavljeno je da će uskoro biti predstavljena i monografija o tom umetniku.
Dinko Tucaković sahranjen je na groblju Lešće u Beogradu.
Tucaković je rođen 1960. godine u Zenici. Završio je srednju školu u Sarajevu i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu 1984. godine, grupu za filmsku i TV režiju.
Režirao je filmove “Država mrtvih” i “Šest dana juna”. Filmski teoretičar i kritičar, pisao je za sve glavne jugoslovenske časopise, kao i za Positif i “Sajt end saund” (Sight and sound).
Autor je više knjiga o filmu, ,među kojima su “Tajni život filma” (1993), “Stranci u raju” (1998). Radio je kao selektor više nacionalnih filmskih festivala, član žirija Fiprescija u Ansiju, Beču i Kanu 2000. godine.
Njegovi filmovi su učestvovali na međunarodnim filmskim festivalima, a osvojio je više nagrada na nacionalnim filmskim festivalima. Bio je programski direktor Jugoslovenske kinoteke, predsedavajući Saveta FEST-a, a radio je i kao filmski kritičar za Vreme.