Politika piše da je pred ovim sudom, trenutno oko 450 žalbi, a predmeti formirani po njima stavljeni su u prioritetno postupanje i rešavanje.
Prema rečima Dragiše Slijepčevića, predsednika Ustavnog suda, rasprave po ovim predmetima uveliko su u toku i gotovo 90 odsto od do sada zakazanih rasprava je i zaključeno.
S obzirom na činjenicu da smo sproveli više od stotinu rasprava u ovim predmetima, mi smo bili u prilici da sagledamo i sve manjkavosti koje je takav postupak u sebi nosio. Zbog toga smo došli u poziciju da smo održali pripremnu sednicu pokušavajući da sagledamo šta Ustavni sud može da učini na planu pružanja zaštite nereizabranim sudijama i tužiocima. Utvrdili smo grupe spornih pitanja koje treba razmotriti i naspram njih će se opredeliti način odlučivanja Ustavnog suda, kaže za „Politiku” Slijepčević.
Sprovodeći dosadašnji postupak, prema njegovim rečima, Ustavni sud je došao u poziciju da donese prve odluke, pa će, ukoliko to bude moguće, konačne odluke biti donete do početka avgusta, s obzirom na to da je postupak u fazi održavanja sednice o većanju i glasanju.
Da li će ta sednica biti okončana pre nego što se ode na godišnji odmor, ne zavisi od nas, već od složenosti ustavnog pitanja i potrebe, eventualnog, nastavka rasprave u vezi sa spornim pitanjima. Ipak, očekujem da ćemo ta sporna pravna pitanja uspeti da sagledamo sveobuhvatno i da, u skladu s tim, opredelimo buduću odluku koja će, svakako, imati jedno šire dejstvo bez obzira što je reč o individualnim pravnim sredstvima. Mi ćemo, na način koji nam omogućuje naš poslovnik, doneti odluku kojom bismo pokušali da sva sporna pitanja, ukoliko ih kao takva sud oceni, opredelimo jednom odlukom. To znači da bi se i pravna dejstva tako donete odluke, u suštini, protezala i na sve nereizabrane sudije, odnosno tužioce, objašnjava predsednik ustavnog suda.
Na pitanje na koje „sporne probleme” misli, Slijepčević navodi da su oni, uglavnom, poznati javnosti.
Jedno od takvih je, na primer, pitanje učešća u odlučivanju članova Visokog saveta sudstva koji su učestvovali u donošenju odluka prvog sastava ovog tela.
Zatim pitanje neučestvovanja određenih sudija koji su bili, iz nekih drugih razloga, uskraćeni u mogućnosti da odlučuju. Najpre, slučaj sudije Blagoja Jakšića, koji je zbog određivanja pritvora suspendovan sa funkcije člana VSS, a potom i slučaj sudije Milimira Lukića koji je podnetom ostavkom sam sebe lišio mogućnosti da učestvuje o odlučivanju u VSS.
To je, recimo, jedno od pitanja koje se u svim ustavnim žalbama postavlja i svakako da se Ustavni sud u vezi sa tim pitanjem mora jedinstveno odrediti, sagledavajući te činjenice u svetlu pojedinih faza postupka, odnosno učešća ovih lica. Jer, nisu sve odluke donošene u isto vreme, niti su podjednako pogođene učešćem, odnosno neučešćem ovih članova VSS u njihovom donošenju, navodi Slijepčević.
Predsednik Ustavnog suda odbacuje tezu određenog dela stručne javnosti da su određene sudije ovog suda u sukobu interesa i da je, zbog toga, njihovo odlučivanje po pravnim lekovima nereizabranih sudija i tužilaca – sporno. On kaže da ono što je u javnosti prisutno kao „prigovor” u smislu objektivnosti pojedinih sudija Ustavnog suda, ne može da identifikuje kao problem.
Ne znam koji je to sukob interesa koji bi bilo koga od sudija Ustavnog suda činio neobjektivnim i kao takvog ga isključivao iz postupka donošenja odluka po žalbama nereizabranih sudija i tužilaca. Objektivnih razloga koji bi dovodili do isključenja sudija Ustavnog suda u odlučivanju u tim predmetima, nema.
Svejedno, Ustavni sud je samoinicijativno preduzeo određene mere koje su opredelile neučestvovanje u postupcima po žalbama nereizabranih sudija, ukoliko je reč o sudijama Ustavnog suda koje su, svojevremeno, izabrane odlukom opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, a isti su konkurisali za mesta na koja su konkurisale i nereizabrane sudije. To, objektivno gledamo, nije razlog za njihovo isključenje, kaže prvi čovek Ustavnog suda.
Svako drugo pominjanje sukoba interesa, prema njegovom mišljenju, ni po kojem osnovu, nije utemeljeno kao objektivan razlog ili prigovor. Da je takav prigovor imao nekakve važnosti, navodi Slijepčević, on bi bio sagledan od nadležne Agencije.
Kao što vam je poznato, nikada agencija, ni po jednom osnovu, nijednog sudiju Ustavnog suda nije dovela u poziciju da se sumnja u njegovu objektivnost i postojanje sukoba interesa. Bilo je u nekim ustavnim žalbama, primera radi, pominjanja nekakvog mogućeg subjektivnog pristupa u odlučivanju pojedinih sudija Ustavnog suda zbog činjenice da su te sudije članovi odbora za pravosudni ispit. Ali, ustavni sud je u odnosu na takve zahteve već doneo svoju odluku tako što je te prigovore odbio. Očito da nečije učestvovanje u Odboru za polaganje pravosudnog ispita ne može da bude razlog koji dovodi u sumnju nepristrasnost tih lica. Mislimo da su to samo pokušaji koji je trebalo dodatno da uslože celu situaciju, zaključuje Dragiša Slijepčević.